Izvor: Blic, 04.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratite Zlatar vlasniku
Vratite Zlatar vlasniku
Nikada nije ni pomišljao da su njegovi preci posedovali čitavu planinu i da bi jednog dana upravo on mogao da je nasledi. Bilo je vreme komunizma, o tome se ćutalo. Kako je rastao, saznavao je da je potomak retkih srpskih feudalaca iz Sandžaka, koji su i pod Turcima sačuvali veru i feudalne privilegije, da je praunuk Koste Borisavljevića, jednog od savetnika Herberta Huvera, predsednika Amerike.
Milan Borisavljević, danas penzioner, takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je saznao da su svoje bogatstvo njegovi preci zasnovali na uzgoju stoke i njenoj trgovini, i da su godišnje raspolagali sa oko 10.000 ovaca, govedi, koje su plasirali na tržištu Evrope.
Njihov posao stao je početkom Drugog svetskog rata, da bi bio potpuno uništen 1945. godine. Komunističke vlasti oduzele su im svih 1.450 hektara zemlje na planini Zlatar.
- To je skoro čitava planina. Tu zemlju su moji preci kupili još 1745. godine. Bila je naša punih 200 godina - kaže naslednik Milan Borisavljević (59), penzioner.
On poseduje tapiju u kojoj je zavedeno da je zemlja plaćena sa 25 vrećica zlata i 1.000 volova. Ali, kaže, ima nesreću da živi u Srbiji, jedinoj zemlji postkomunizma koja nije donela zakon o denacionalizaciji i strahuje da će ta tapija imati vrednost jedino pred sudom u Strazburu.
- Pre neki dan vlasti su usvojile zakon koji će ih štititi sve do 2006. godine. Pronašli su način da i dalje raspolažu mojom imovinom iako je tu situacija čista. Na toj planini ničeg nema. Nekada je tu bila naša pilana, mali restoran i motel. Država tu nije izgradila ni dogradila ništa oko čega bismo se sporili. 'Srbijašume' eksploatišu šumu i ne pada im na pamet da vrate moju zemlju - kaže on.
Da je vlast razmišljala o pravdi i da je iole imala nameru da obećanja ostvari, Borisavljević veruje da bi učinila neki potez kojim bi makar zemljišta vratili starim vlasnicima.
- Ostao bi im samo problem sa stanovima i fabrikama. Ali to više ne bi bila vrednost od 60 milijardi dolara, koliko su izračunali da treba da se plati, već 10 milijardi dolara - kaže Borisavljević.
Borisavljević je samo jedan od naslednika koji od dolaska demokratskih vlasti pokušavaju da povrate svoju imovinu, što im je prethodno obećano. Pet godina nakon što je Borisavljević poput mnogih drugih naslednika nacionalizovane imovine obigravao od opštinskih do republičkih vlasti, sve u krug, čuo je da je Vlada Srbije napravila svoj prvi korak. Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine je, međutim, sve ono na šta on nije nikada računao.
- Ko se to poigrava sa nama verujući da ćemo poverovati da još uvek država nema evidenciju o oduzetoj imovini? Šta reći o Vladi koja je dala rok do 2006. godine da prijavim oduzetu imovinu - kaže Borisavljević.
Iako vlasti kažu da ovim zakonom žele da isprave istorijsku grešku i da utvrde vrednost nacionalizovane imovine, kako bi kasnije mogle da obeštete vlasnike, odnosno naslednike, za Borisavljevića je to samo način da država što duže eksploatiše njegovo vlasništvo. Tanja Nikolć Đaković
