Izvor: Politika, 06.Jan.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojni sveštenici SPC deo oružanih snaga BiH
Postoje slučajevi da u istoj jedinici rade pripadnici tri naroda koji su u proteklom ratu zarobljavali jedni druge, danas ih učimo praštanju, kaže jerej Slađan Vlajić
Novina koja bi ove godine trebalo da zaživi u Vojsci Srbije, uvođenje vojnih sveštenika, već pune tri godine postoji u vojsci Bosne i Hercegovine. Srpska pravoslavna crkva ima 12 vojnih sveštenika u BiH, dvojicu zaposlenih u Ministarstvu odbrane, načelnika kancelarije Pravoslavnog dušebrižništva i njegovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručnog savetnika, i desetoricu koji su raspoređeni u komandama i jedinicama oružanih snaga BiH. Kao profesionalna vojna lica, odnosno službenici Ministarstva odbrane, oni su potčinjeni komandantima svojih jedinica, odnosno ministru odbrane BiH. U obavljanju verskih aktivnosti, poštovanju crkvenih kanona, sveštenici odgovaraju Svetom arhijerejskom Sinodu Srpske pravoslavne crkve, i nadležnom arhijereju, vladici zvorničko-tuzlanskom Vasiliju, kojeg je ovo crkveno telo imenovalo da se stara o vojnim sveštenicima u BiH, objašnjava načelnik Kancelarije pravoslavnog dušebrižništva, jerej Slađan Vlajić.
– Postoje tri celine jedinstvene Verske službe, koje su jednake i ravnopravne, a to su Pravoslavno dušebrižništvo, Katoličko dušebrižništvo i Vojno muftijstvo. Treba naglasiti da su katolici i muslimani samo nastavili da razvijaju versku službu, koju su duži niz godina imali u Vojsci Federacije BiH, dok je Pravoslavno dušebrižništvo počelo s radom maja 2008. godine – kaže otac Slađan.
Sveštenici zaposleni u oružanim snagama nose uniforme na kojima umesto oznake čina, imaju oznaku verske službe, dok otac Slađan i njegov savetnik, koji su na službi u Ministarstvu odbrane, ne nose vojničke uniforme, već mantije. Načelnik Kancelarije pravoslavnog dušebrižništva ističe da vojni sveštenici, iako su profesionalna vojna lica, imaju poseban status u vojsci.
– Ta posebnost se sastoji u tome da nemaju čin, već su postavljeni na formacijsko mesto određenog ranga. Na primer, vojni sveštenik u bataljonu je u rangu kapetana, a u brigadi u rangu majora. Ne nose naoružanje i ne unapređuju se po standardnim vojnim procedurama, već na predlog nadležnih crkvenih autoriteta. Vojni sveštenici izuzeti su od standardne procedure disciplinske odgovornosti. Ovo znači da ne mogu disciplinski odgovarati pretpostavljenom komandantu, a da se s tim nije složio vojni sveštenik s višeg nivoa komandovanja, a celi postupak se sprovodi s posebnom diskretnošću – objašnjava otac Slađan.
Institucionalno obeležavanje verskih praznika, organizovanje bogosluženja, duhovne pripreme tokom posta, ispovest, pričešće, organizovanje predavanja, duhovnih seminara, samo su deo aktivnosti koje nabraja jerej Slađan Vlajić opisujući rad vojnih sveštenika i njihova zaduženja.
– Idemo i u posete crkvama i manastirima, na poklonička putovanja. U protekle dve i po godine, realizovano je 40 pokloničkih putovanja, na kojima je učestvovalo oko 1.500 od 3.500 Srba. Zajedno sa svojim vojnim sveštenicima molili su se u Hilandaru, fruškogorskim manastirima, Ostrogu, Studenici, Mileševi, Sopoćanima, Žiči, ovčarsko-kablarskim manastirima, te brojnim manastirima u BiH. Ovih dana vodimo i prvu grupu srpskih oficira, podoficira i vojnika da se poklone svetinjama na izvorištu naše vere pravoslavne u Svetoj zemlji. Sva ta putovanja već su deo prepoznatljive tradicije, koju su vojni sveštenici stvorili svojim radom u sistemu odbrane BiH – kaže otac Slađan.
Posebno iskušenje za vojnog sveštenika predstavljaju pripreme za odlazak vojnika u mirovne misije u inostranstvu. Otac Slađan kaže da postoji mogućnost da će se vojnici, koji učestvuju u misijama u Avganistanu, Iraku, Kongu, angažovanjem u borbenim dejstvima ogrešiti o Božje zakone, a učešće vojnih sveštenika u kontigentu mirovnih snaga nije u skladu sa prirodom svešteničkog poziva.
– To jeste u skladu sa trenutno važećim standardima, pogotovo NATO-a, i procenama i odlukama ljudi koji su na vlasti i propisuju „pravila igre”. Ali sve što je od čoveka nije večno i nepogrešivo, a carevi i carstva se menjaju i propadaju. Jedino je Gospod večan i njegovim „propisima” se treba rukovoditi. Takođe, još su duboke i bolne rane što ih je ostavio rat koji se vodio na ovim prostorima. Postoje slučajevi da u istoj jedinici , pa čak i u istoj kancelariji rade pripadnici tri naroda koji su u proteklom ratu bili protivnici na istom ratištu, da su zarobljavali jedni druge. Danas treba da ih naučimo praštanju za sva zlodela i patnje koje su im učinjene. U tome je veličina onih koji se smatraju hrišćanima i sledbenicima onoga koji je opraštao i s krsta – ističe otac Slađan.
J. Čalija
objavljeno: 06.01.2011
