Izvor: Danas, 05.Jun.2015, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast pravi pravosuđe po svojoj meri
Beograd - Sveobuhvatne društvene reforme bi trebalo da počnu reviziju Ustava. Najviši pravni akt Srbije bi trebalo da poploči put evrointegracija i pruži okvir za godine koje su pred nama. Na njegov izgled ne smeju da utiču partikularni interesi malih grupa i dnevno-politička dešavanja. Pre donošenja, potrebno je da postoji široka javna rasprava na kojoj će učestvovati i eksperti i šira javnost i u kojoj će se čuti glasovi celog društva, rekao je juče Majkl Ujehara, zamenik šefa >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Misije OEBS-a u Srbiji. On je, otvarajući tribinu koju su organizovali nedeljnik Vreme i OEBS, na kojoj se razgovaralo o promenama Ustava koje se tiču pravosuđa, istakao da novinari igraju veoma važnu ulogu u javnoj debati, jer odgovornim izveštavanjem omogućavaju da adekvatne informacije budu dostupne široj javnosti.
Tanasije Marinković, vanredni profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, istakao je da bez sudijske nezavisnosti nema pravne sigurnosti ni pravne jednakosti.
- Pravo je jezički neodređeno i onaj ko ga tumači ima veliku moć. Otuda je dilema da li je bolja vladavina prava ili vladavina ljudi - lažna. Jer nema vladavine prava bez dostojnog, stručnog i osposobljenog sudije. Ljudski faktor se ne može zanemariti kada govorimo o vladavini prava što naglašava značaj javnog mnjenja i odgovarajuće pravno-političke kulture - naveo je Marinković.
Prema njegovim rečima, naše sudstvo pati od određenih sistemskih nedostataka.
- Slabo obrazložene odluke i neusaglašena sudska praksa, neosnovano izricanje pritvora, neprimenjivanje procesnih mera koje stoje na raspolaganju, što dovodi do odugovlačenja postupka. To su sve sistemska pitanja na koja ne utiče ekonomska situacija u kojoj se zemlja nalazi. To su sve problemi koje mi možemo da rešavamo - naglasio je Marinković.
Konstantin Mitić Vranjkić, predsednik Upravnog odbora Društva sudija Srbije, nije mogao da se saglasi sa široko rasprostranjenim stavom da pravosuđe predstavlja rak-ranu srpskog društva.
- Pravosuđe u Srbiji 2015. godine i nije tako loše. Ono izgleda bolje od nekih drugih grana vlasti, pa i od mnogih drugih društvenih sistema u zemlji - rekao je Mitić Vranjkić. On je dodao da nezavisnost sudstva mnogo bolje izgleda na papiru, u Ustavu i zakonima, nego što je to slučaj u praksi.
- Sudije moraju same da preduzmu određene mere kako bi zauzele pozicije koje im Ustav dodeljuje. Svaka vlast se osvaja - kazao je on.
Mitić Vranjkić je podsetio prisutne da je ova zemlja provela pedeset godina u jednom totalitarnom sistemu gde je postojala apsolutna supermatija izvršne grane vlasti.
- Sada mi odjedanput očekujemo metamorfozu sudske grane vlasti i pošto toga nema, po pojednostavljenoj formi okrivljujemo sudije. Ja ne mogu da se saglasim sa tim stavom - kazao je Mitić Vranjkić.
Jelisaveta Vasilić, članica Savet za borbu protiv korupcije, rekla je da nije bilo nikakve reakcije nadležnih na izveštaje o pravosuđu koje je Savet pisao 2011. i 2014. godine.
- Svaka vlast pravi pravosuđe po svojoj meri. Vlast na brojne načine ucenjuje pravosuđe. Međutim, koliki će uticaj vlast ostvarivati zavisi puno od ljudi u pravosuđu, koje nikada nije bilo u gorem stanju - naglasila je Vasilićeva i dodala da joj se čini da je veliki broj ljudi zalutao u pravosuđe.
Beljanski: Pravosuđe nekad bolje funkcionisalo
Advokat Slobodan Beljanski je primetio da kod nas postoji jedna vrsta fascinacije normativnim rešenjima koja je delom nametnuta, a delom autohtona. - Nemam nameru da odričem potrebu normativnog usavršavanja, ali iskustvo nam govori da je pravosuđe nekada funkcionisalo mnogo bolje nego sada, po savremenim zakonima. Ne radi se tu o kvalitetu zakona već o njihovoj primeni - rekao je Beljanski. Prema njegovim navodima, u takvoj situaciji je gotovo nebitno ko će biti u Visokom savetu sudstva, jer je ključan raspored moći. - Problem pravosuđa je problem društvene klime i nedostatka opšte i pravne kulture - zaključio je Beljanski.
