Izvor: Politika, 07.Apr.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veštačenje glasa odaje zločinca
Postoji poseban softver za identifikaciju glasa, ali je znanje veštaka nezamenljivo. – Rasvetljavanje otmica, trgovine drogom, pa i ratnih zločina
Bilo je to u dramatičnim vremenima uoči raspada SFRJ, krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada se grupa stručnjaka za forenzičku lingvistiku, fonetiku i akustiku našla pred neuobičajenim zadatkom – da na osnovu snimka razgovora pokuša da otkrije nešto o neidentifikovanoj osobi koja je odavala državne tajne. Posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << višenedeljnih preslušavanja i analiza tonskih zapisa forenzičari su, na osnovu specifičnosti u glasu, napravili profil osumnjičenog – u kojem delu zemlje je rođen, gde se školovao i gde je živeo, sociolingvistički profil (verbalni repertoar, obrazovanje, upotreba žargona), psiholingvistički profil (ekspresivnost, emotivnost, staloženost).
Ovaj slučaj je, prema rečima dr Slobodana Jovičića, registrovanog sudskog veštaka za informacionu tehnologiju i redovnog profesora ETF-a na Katedri za telekomunikacije, veoma dobra ilustracija teze da sintagma „govori da bih te video” ima puno naučno opravdanje. Jer, baš kao što ne postoje dva identična otiska prstiju, dve identične mrežnjače i dva ista rukopisa, tako ne postoje i dva ista glasa.
Utvrđivanje identiteta osobe na osnovu njegovog glasa naziva se forenzičko prepoznavanje govornika. Veštačenje glasa ušlo je u žižu interesovanja od pojave organizovanog kriminala, a na pitanje – ko koristi stručne „usluge” sudskih veštaka za forenziku glasa, profesor Jovičić kaže da su to najčešće sud i policija. Danas je forenzička identifikacija glasa moćno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala kada treba identifikovati osumnjičenog ili osloboditi sumnje nevinog.
Veštačeni su glasovi snimljeni prilikom spektakularnih otmica koje su se dešavale pre desetak godina, proizvodnje i trgovine drogom, pretnji, iznuda, trgovine ljudima i drugih krivičnih dela. Čak i neki slučajevi ratnih zločina, kada je postajao video-snimak nekog događaja. Naravno, tehnologija obrade govornih snimaka je izuzetno napredovala u odnosu na događaj sa početka teksta. Danas postoje i posebni softveri za poređenje glasa snimljenog u vezi nekog krivičnog dela i glasa osumnjičenog, ali je znanje i iskustvo stručnjaka koji se bave ovim poslom i dalje nezamenljivo. Utvrđivanje identiteta na osnovu glasa nije lak i jednostavan posao.
– Naš zadatak je da na osnovu preslušanog snimka glasa i analizom govornog signala otkrijemo koliko taj čovek ima godina, kojim dijalektom i akcentom govori, da li ima neku patologiju govora koja predstavlja jak forenzički „marker”, koliko koristi poštapalice u govoru, kakve su karakteristike i specifičnosti svakog glasa. Važno je reći da je ton glasa najlakše imitirati – dijalekt, akcenat i stil govora je neuporedivo teže podražavati. Pažljivom analizom ekspert može izdvojiti specifična obeležja u glasu govornika (hrapavost, izraženi sigmatizam, mucanje, nesigurnost, ...) ili u njegovom govoru (dijalekt, žargon, oklevanje u izgovoru, greške u govoru), što forenzičara čini superiornim u odnosu na softversku analizu glasa – objašnjava dr Slobodan Jovičić, koji je i rukovodilac Laboratorije za forenzičku akustiku i fonetiku pri Centru za unapređenje životnih aktivnosti u Beogradu, jedine nezavisne laboratorije ovog tipa u nas.
Sveobuhvatnom analizom dolazi se do velikog skupa podataka („milje obeležja”), pa se statističkom analizom dobijaju neophodni forenzički markeri za konačno ekspertsko mišljenje. Na osnovu 20-30 sekundi efektivnog govora forenzičari mogu da urade veštačenje glasa i da sa visokim procentom sigurnosti kažu da li neki glas pripada određenoj osobi.
– Vrlo često sud od veštaka traži da utvrdi da li je osoba maskirala glas, stavila tampon u usta ili maramicu preko usta, zapušila nos, izvadila zubnu protezu ili je reč o imitaciji. Analiza snimka razgovora zavisi od kvaliteta, dužine razgovora, maskiranosti drugim šumovima, kao što su buka u saobraćaju ili žagor u kafiću. Uopšteno govoreći, smetnje i ambijentalna buka ne samo da maskiraju određena obeležja u govornom signalu nego i utiču na promene karakteristika govora. Psihoaktivne supstance, kao što su droga i alkohol takođe mogu dovesti do značajnog izobličenja govornih karakteristika, pa poređenje takvog glasa sa spornim uzorkom glasa može dovesti do zablude. U ovoj vrsti veštačenja primenjuje se interdisciplinarni pristup u kojem učestvuje više nauka i naučnih disciplina u analizi glasa – lingvistika, fonetika, akustika, psihologija, defektologija i matematička statistika. Zbog toga su odnedavno formulisani i novi predmeti na univerzitetskom nivou: na Filološkom fakultetu postoji predmet pod nazivom Forenzička lingvistika, na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju se studenti uče forenzičkoj fonetici, a na Elektrotehničkom fakultetu imaju predmet pod nazivom forenzičko prepoznavanje govornika – kaže profesor Slobodan Jovičić.
Katarina Đorđević
objavljeno: 07.04.2014.
