Izvor: RTS, 29.Apr.2015, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki izazovi u oblasti ekologije
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković najavila je da bi procenjena suma od 10,6 milijardi evra za usklađivanje oblasti ekologije sa evropskim standardima zbog prošlogodišnjih poplava mogla da bude značajno premašena.
Snežana Bogosavljević Bošković je na otvaranju javne diskusije "Energetika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i životna sredina -Srbija na putu ka EU" u Skupštini Srbije rekla da će izazovi biti još i veći zbog posledica prošlogodišnjih majskih poplava, javlja Tanjug.
Najzahtevniji sektori su zaštite voda, otpad i industrijsko zagađenje, rekla je ministarka i ukazala da se tu ne radi samo o troškovima, već i o velikim benefitima kroz otvaranje novih radnih mesta u "zelenoj ekonomiji".
Ministarka je navela da se na oblast životne sredine odnosi oko 30 odsto svih pravnih propisa koje moramo u pregovorima uskladiti sa EU, što je veliki izazov jer se ta evropska pravila dodatno vremenom menjaju.
Snežana Bogosavljević Bošković je podsetila da je Srbija prihvatila obavezu da sa 21 odsto poveća na 27 odsto ukupnu potrošnju struje iz obnovljih izvora do 2020. godine.
U Srbiji se, kako je rekla, mora raditi na unapređenju sistema zaštite životne sredine, kroz unapređenje zaštite vode, vazduha, zemljšta, ekosistema uz održivo i efikasno korišćenje energetskih resursa.
"Energetika jeste preduslov privrednog razvoja, ali se energetski resursi moraju tako koristiti da ne ugroze nove generacije", poručila je ministarka i dodala da je uticaj konvencionalnih izvora energije jedna od najvećih pretnji zaštiti životne sredine.
Ministarka je ukazla da bi se u Srbiji samo uvođenjem biogoriva zamenilo oko 2,5 miliona tona nafte, a značajna je i najava projekata vetroelektrana i projekata na biomasu.
Snežana Bogosavljević Bošković je ukazala da je problem zaštite životne sredine jedan od najvećih problema i u svetu i sastavni je deo važnih međunarodnih i regionalnih pitanja.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević je, takođe, naznačila da je iznos od 10,6 milijardi evra za usklađivanje sa evropskim propisima premašen i da će biti mnogo veći.
Miščevićeva je rekla da to predstavlja i veliku priliku zbog ulaganja u životnu sredinu, zelenu ekonomiju i cirkularnu ekonomiju.
Navela je da su energetika i životna sredina tesno povezane jer se više ne može razvijati industrija bez vođenja računa o standardima životne sredine.
Podsetivši da su okončani skrininzi u svim oblastima, ona se posebno osvrnula na potrebu boljeg sprovođenja propisa u poglavljima 27 o životnoj sredini i 15 i 21 o energetici i transevropskim mrežama.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je da u pogledu zaštite životne sredine velika pažnja mora biti poklonjena energetici.
Dodao je da je Agencija, ohrabrena dobrim rezultatima u saradnji sa Briselom, podnela zahtev za pristupanje Evropskoj agenciji za životnu sredinu, što bi joj omogućilo dodatnu pomoć za ostvarivanje ciljeva.
