Izvor: Politika, 08.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki gubitak, a povod sitan
Pre osamdeset godina, posle sitne komšijske razmirice, preminuo je dr Arčibalda Rajs, veliki i iskreni prijatelj Srbije
Sitna stvar je i ovog puta bila neposredni povod jednog velikog gubitka, napisao je o smrti dr Arčibalda Rajsa, u tekstu objavljenom na prvoj strani „Politike” tačno pre 80 godina, ondašnji glavni urednik našeg lista Milomir Milenović.
Doktor Rajs je umro 8. avgusta 1929, a dva dana ranije bio je u „Politici” gde je često >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svraćao, kao veliki prijatelj redakcije u koju ga je, po svemu sudeći, uveo Jovan Tanović, koga Rajs pominje i u svom testamentu.
Slavni švajcarski kriminolog je tokom Prvog svetskog rata prigrlio Srbiju kao svoju, opčinjen moralnim i herojskim obrascem srpskog seljaka i srpskog vojnika. Postao je blizak i s ljudima iz „Politike”, gde je 7. avgusta razgovarao s prijateljima i šalio se, ali su na debatnom stolu svakako bile i vrlo ozbiljne teme kojih je u ono vreme, u uslovima proglašene kraljeve samovlasti, bilo na pretek.
U to vreme su se nad štampom neprekidno klatile cenzorske sekire, ali je „Politika” ipak obavestila čitaoce da je dr Rajs umro zbog jedne naizgled bizarne komšijske prepirke.
Sva je prilika da je baš to prinudilo i gradske vlasti da se šturo oglase na dan Rajsove sahrane, 10. avgusta 1929. godine.
Krivično odeljenje Uprave Grada Beograda navelo je u saopštenju da je on „naprasno umro” od moždane kapi „koja je nastupila usled jednog incidenta koji je imao s Milanom Kapetanovićem, ministrom u penziji”.
U opisu događaja „Politika” je podsetila svoje čitaoce da je dr Rajs živeo u maloj vili iznad Careve ćuprije, u „kućici među voćkama, s tremom i drvenim gredama, nalik na šumadijsku seljačku kuću”, u kojoj je domaćin čak „obojio one grede koje nose svod trobojkom crveno-plavo-belom”. Za uspomenu na „veliki podvig srpskoga vojnika” dr Rajs je na kući napisao „Vila Dobro Polje”.
Kao i danas, ispod te vile prolazila je tramvajska pruga ka Rakovici, a iza kuće je putić vodio do nedalekog brega, na kome su gnezda svili razni uglednici i moćnici. Izgradili su vile, što je učinio i Milan Kapetanović, nekadašnji ministar privrede u vladama Kraljevine Srbije i ministar građevina u vladama Kraljevine Jugoslavije, radikalski političar, pripadnik opozicione grupacije u stranci Nikole Pašića.
Prema Milomiru Milenoviću, eksministar Kapetanović je naručio neka drva, a kočijaš je tog kobnog 8. avgusta 1929. svoju zapregu poterao baš onim putićem iznad kuće dr Rajsa, koji je uvek tvrdio da to nije kolski put, nego da služi isključivo pešacima.
Kola su „odista dizala veliku prašinu i činila sirotom dr Rajsu nepodnošljiv život na onom malom parčetu zemlje koje je imao”, napisao je Milenović, očito upoznat s Rajsovim žalbama zbog nepoštovanja elementarnih komšijskih pravila, što je ružilo prividni spokoj žitelja na tom delu Topčiderskog brda.
Zaprega je krenula, Rajs se tome usprotivio i „došlo je do objašnjenja”.
„Tad iznenada, g. Rajs je pokleknuo i pao, g. Kapetanović je viknuo odmah ljude, koji su se blizu našli da izađu i pomognu dr Rajsu, pa se onda udaljio. Otišao je svojoj kući”.
Komšije su Rajsa unele u njegovu vilu, u kojoj je živeo s posinkom Alfredom Favratom i njegovom suprugom Lujzom. Dotrčao je i dr Ivo Atanacković, ukazao klonulom prvu pomoć i otrčao po medicinske instrumente, jer je ustanovio „moždanu kaplju apopleksiju”. Kada se doktor vratio kroz nekoliko minuta, dr Arčibald Rajs je bio mrtav. Časovnik je pokazivao 16.30 sati.
Dva dana kasnije, po izričitoj želji dr Rajsa, sahranjen je na Topčiderskom groblju u Beogradu. U dodatku testamentu koji je „Politika” objavila na dan sahrane, Rajs je tražio da njegovo srce „bude stavljeno u jedan bokal i da se jednom zgodnom prilikom odnese na Kajmakčalan, gde će ga ostaviti kod kapele, ne zakopavajući ga”.
„Ja sam voleo srpsku zemlju, i drago mi je kad pomislim da će moje srce počivati i nestati na najponosnijem vrhu srpskih zemalja, pored drugova koje sam gledao kako umiru”, napisao je dr Arčibald Rajs, a njegova poslednja volja je ispunjena.
A njegov životni kraj dramatično je potvrdio Rajsove kritičke uvide izrečene u oporuci-vapaju „Čujte, Srbi!” koju je uputio srpskom narodu 1. juna 1928. godine.
-----------------------------------------------------------
Ugledni arhitekta
Eksministar Milan Kapetanović bio je ugledni srpski arhitekta, profesor i „starešina” Arhitektonskog fakulteta, autor palata i vila osobenog stila. Pojedini autori navode da je učestvovao i u projektovanju zgrada današnjeg Narodnog muzeja i SANU.
Autor je idejnog projekta Srpskog paviljona na Međunarodnoj izložbi održanoj u Parizu 1900, dok je glavni projekat radio arh. Milorad Ruvidić. Sam paviljon ulazi u red najznačajnijih primera arhitekture srpsko-vizantijskog stila, iako se Kapetanović u tom stilu nije ogledao ni pre toga a ni kasnije.
Profesor Kapetanović je projektovao i sefardsku sinagogu izgrađenu 1908. u mavarskom stilu, čiji je kamen temeljac postavio kralj Petar Prvi Karađorđević. Sinagoga je uništena u požaru za vreme Drugog svetskog rata, a na njenom mestu se danas nalazi Galerija fresaka.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 09/08/2009]
.jpg)
