Izvor: Politika, 21.Maj.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Većina mesara ne poštuje obavezne propise

Rok za uvođenje Hasapa, međunarodnog standarda kontrole proizvodnje, bio početak januara, ali mnogo proizvođača hrane životinjskog porekla u Srbiji još radi mimo njega

Četiri godine pošto je kod nas kao veliki projekat predstavljeno uvođenje Hasap standarda (Hazard Analysis and Critical Control Points – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke) u proizvodnji i prodaji namirnica, Srbija kao da i dalje tapka u mestu. Dok su velike kompanije uglavnom u roku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvele ovaj sistem kontrole i počele da plasiraju zdravstveno bezbedniju hranu, većina malih mesara, mlekara i drugih proizvođača namirnica životinjskog porekla radi i dalje mimo ovih propisa.

Prema Zakonu o veterinarstvu svi su bili dužni da do početka 2009. godine uvedu ovaj sistem kako ne bi bili isključeni sa tržišta. U međuvremenu, zakasnili su i propisi o hrani i opštoj bezbednosti proizvoda, pa zemlja, kojoj je poljoprivredna proizvodnja navodno izvozna šansa, i dalje ne koristi ovu priliku, a ni građani Srbije najčešće nisu sigurni u zdravstvenu ispravnost namirnica.

– Veterinarska inspekcija je započela kontrolu najvećih snabdevača tržišta mesnim i mlečnim proizvodima, odnosno pogona za preradu mesa i mleka, a zatim će redom kontrolisati i ostale proizvođače, prema obimu proizvodnje. Ukoliko se utvrdi da nemaju uveden Hasap sistem inspekcija će podnositi prijave za privredni prestup, gde su zaprećene kazne od 100.000 do milion dinara, a kao krajnja mera ići će se na zatvaranje objekata – kaže Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.

U dosadašnjim akcijama kontrole klanica i objekata za preradu mesa utvrđeno je da je sistem uspostavljen u 143 objekta, dok se u postupku uvođenja ovog sistema nalazi 257 objekata. Što se tiče mlekara, u 64 je sistem uveden, dok su u postupku 72 mlekare. Akcija je u toku, navode u Generalnom inspektoratu, a ovaj posao na teritoriji cele Srbije radi 150 inspektora.

Poražavajuće je saznanje da država do pre samo nekoliko meseci nije imala podatke o broju proizvođača koji u Srbiji imaju uveden Hasap, jer, rečeno je, nije bila obavezna njihova evidencija. Da bi proizvođači hrane životinjskog porekla mogli da izvoze, moraju da imaju sertifikat veterinarske inspekcije, a ukoliko nemaju Hasap, ne mogu ni da dobiju potvrdu veterinara, objasnili su u Ministarstvu poljoprivrede.

– Pravo je pitanje zašto se o Hasapu govori samo u kontekstu izvoza, kao da naši građani ne zaslužuju da se standardi uvode zbog opšte bezbednosti hrane. Prema onome što u ovom trenutku znamo urađeno je vrlo malo – kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

On pita zašto Hasap nije uveden makar u najosetljivije delove proizvodnje hrane, jer Srbija ima više od osam hiljada pekara, oko 1500 klanica i 250 mlekara, dodaje.

– Neki veliki proizvođači su uložili milione u nove standarde, a onda je država dozvolila da ih izjednači sa onima koji još čekaju i odugovlače – kaže Papović.

Da bi objasnio trenutno stanje u ovoj oblasti, potpredsednik NOPS-a ističe da bez valjanih zakona, Hasapa, jakih nacionalnih laboratorija, Agencije za hranu ne čudi ovakav javašluk na tržištu.

– Opiljci u brašnu i šećeru, farbani hleb, aditivi u svežem mesu, trovanja i nagađanja šta se sve dešava u preradi u mesnoj industriji, rezultat su neuvođenja standarda koji su obavezni u svim evropskim zemljama. Bez njih preduzeća ne mogu ni da rade, a kamoli da pomišljaju o novim tržištima – zaključuje naš sagovornik.

Direktor Generalnog inspektorata kaže da prema Zakonu o veterinarstvu nije predviđeno da pekare, objekti pekarske i konditorske industrije imaju uveden ovaj sistem, međutim, novim nacrtom Zakona o bezbednosti hrane, predviđena je obaveza uspostavljanja sistema kvaliteta i kod proizvoda koji nisu životinjskog porekla, odnosno za sve one koji se bave proizvodnjom hrane. Novi zakon predviđa prelazni rok od dve godine za implementaciju ovog sistema, a rok teče od trenutka usvajanja Zakona.

U odnosu na dosadašnji model kontrole bezbednosti hrane koji je imao manjkavosti, jer je ispitivan samo krajnji proizvod, prednost Hasapa je u tome što se bavi kontrolom proizvodnje od njive do trpeze. Zato njegovo uvođenje iziskuje pozamašna sredstva i znanje, a upravo nedostatak novca mnogi mali proizvođači navode kao razlog što još nisu u sistemu.

Ivana Albunović - Jelica Antelj

--------------------------------------------------

Sprečiti rizike

Hasap je integrisani sistem kontrole bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje i prerade koji omogućava procenu i identifikaciju fizičkog, hemijskog i mikrobiološkog rizika u svim fazama proizvodnje i obezbeđuje mere za njihovu prevenciju.

Vodi poreklo iz kompanije koja je radila za NASU i laboratorije američke vojske kako bi se omogućila mikrobiološka bezbednost hrane u ranim fazama kosmičkih istraživanja SAD i verovatnoća trovanja hranom u svemiru svela na minimum.

Sistem je prihvaćen sedamdesetih godina i od tada je međunarodno priznat kao HACCP sistem za proizvodnju bezbedne hrane. Priznat je i od Svetske zdravstvene organizacije , kao najefikasnije sredstvo u kontroli bolesti izazvanih hranom. HACCP sistem danas postaje uslov i legitimacija za međunarodnu trgovinu hranom, a u većini evropskih zemalja je zakonski uslovljen.

.----------------------------------------------

Standard i za ugostitelje

Nacrtom zakona o bezbednosti hrane uvođenje HACCP-a će biti obaveza i svih hotela, restorana, ketering servisa i drugih objekata koji proizvode i prodaju hranu. Iskustva zemalja u okruženju, u kojima se ovaj sistem već primenjuje, pokazala su da je došlo do znatnog poboljšanja higijenskih uslova u ugostiteljskim objektima. A kako sprovođenje sistema kontrole ključnih tačaka u proizvodnji izgleda u praksi može se videti na primeru jednog ugostiteljskog objekta koji ga već primenjuje. Prilikom nabavke mesa, na primer, obavezno je uverenje o ispravnosti, a kada ono stigne u kuhinju restorana, klasifikuje se, pa piletina ne može da se drži u istom frižideru sa junećim i svinjskim mesom. Suhomesnati proizvodi i jaja se čuvaju u posebnim rashladnim uređajima. Pravila nalažu svakodnevno proveravanje temperature frižidera, zamrzivača i hladnjača, a meri se i vlažnost vazduha u magacinu. Za osoblje postoji čak i posebno uputstvo za pranje ruku.

[objavljeno: 21/05/2009]

Nastavak na Politika...

MySerbia.net: Većina mesara ne poštuje obavezne propise