Izvor: S media, 13.Okt.2010, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vandalizam - izgovor za politička prepucavanja
U Srbiji se uvek pribegava politiziranju, kao da sve vlasti jedva čekaju nasilnu demonstraciju, vandalizam i huliganstvo, da bi tražile krivce u opoziciji. To je obrazac ponašanja koji se ponavlja 20 godina, kaže za S media portal Cvijetin Milivojević.
-Pretpostavljam da i država i tužilaštvo imaju informaciju više i zaključak više vezan za pozadinu napada ekstremnih srpskih navijača koji su sinoć izazvali nerede na utakmici u Đenovi. Ne znam ko organizaciono >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << stoji iza tih ispada; da li, kao što reče državni sekretar Slobodan Homen, velike firme koje drže monopol u Srbiji a koje strahuju da će taj monopol izgubiti ukoliko Srbija uđe u EU, ili narko-karteli ili neke parapolitičke organizacije. Slika koju dva puta za tri dana šaljemo u svet ne doprinosi poboljšanju imidža Srbije, naprotiv – kaže za S media portal Cvijetin Milivojević, direktor agencije za odnose sa javnošću „Pragma“.
Rešenje je otvaranje dosijea
Po njegovim rečima, u proteklih deceniju i po imali smo slične događaje koji bi, ukoliko postoji politička volja, mogli da budu raskrinkani. Time bi, ujedno, Srbija bila delimično oslobođena balasta koji „vuče“, a koji podrazumeva da su Srbi „bahat, nasilan, huliganski narod koji sve probleme pokušava da reši ispoljavanjem agresije“.
-Pretpostavljam da postoje dosijea koja se, ako postoji politička volja, mogu otvoriti i videti ko su organizatori i izvršioci nasilnih radnji. Međutim, sve se vraća na onu staru priču da se iza ovakvih stvari kriju politička nadigravanja. Vladajuća koalicija će verovatno opet pokušati da za deo nemilih događaja direktno ili indirektno optuži opoziciju, a opozicija će tvrditi da vlast nije reagovala na adekvatan način. To su manje-više neozbiljne i državno neodgovorne priče koje nikome ne donose ništa dobro; ni vlastima, ni opoziciji a ni građanima Srbije – naglašava Milivojević.
Teorija zavere
Komentarišući natpise u italijanskim medijima, u kojima se navodi da su „Arkanovi sinovi, rmpalije rušili Đenovu, lupali izloge i pravili nerede na utakmici“, sagovornik S media portala smatra da stvari nikako ne bi trebalo generalizovati:
-Ne volim pojednostavljena tumačenja, poput „Arkanovi sinovi“ ili „1389“ zato što je neko ko je učestvovao u incidentima imao takvu tetovažu. Može se desiti da iza toga stoji neka navijačka grupa, kao što postoje inidicije da je neko nezadovoljan stanjem u srpskom fudbalu zahvaljujući animozitetima prema nekim igračima. Ali, nemojmo se vezivati za Arkana. Hajde da postavimo drugo pitanje: šta je nova, demokratska vlast od 2000. godine učinila da ono što su idoli, što su kulturni obrasci ponašanja, sistem vrednosti i tako dalje promeni za ovih deset godina? Pa, nije ništa! Neki mediji, neki idoli sa estrade, neki idoli iz javnog života ostali su isti; samo su oprali obraze, oprali su svoj „prljav veš“ i nastavili su da trče u demokratskoj koloni.
Problem korupcije važnija od „Parade ponosa“
Milivojević ističe na javnoj sceni Srbije ne postoji koncezus svih snaga, „a trebalo bi da postoji, jer to nije pitanje vlasti i opozicije, već pitanje vizije buduće države“.
-Na dan održavanja „Parade ponosa“ ispalo je da je najveća evropska vrednost kojoj težimo promocija homoseksualizma, a ne nešto drugo. Postoje mnogo važnije stvari. U Srbiji je korupcija jedan od većih problema, većih od toga da li su neke manjinske grupe ugrožene ili nisu. Nisam siguran da su posle „Parade ponosa“ neke manjinske grupe slobodnije nego što su bile. Štaviše, kada govorimo o homoseksualcima, oni su posle ove „Parade ponosa“ ugroženiji nego što su bili upravo zato što je neko inadžijski hteo da organizuje skup tamo gde mu realno nema mesta. Nije ovde reč samo o homoseksualcima. Zašto bi iko, bilo koja organizacija, štrajk ili skup morao baš uvek da bude organizovan u krugu dvojke u Beogradu i da parališe centar prestonice koja ima dva miliona ljudi – pita Milivojević.
Navodeći primer Velike Britanije, naš sagovornik podseća da u ovoj državi postoji čuveni „Hajd park“, po kojem, kako kaže, šeta ko god hoće i može da iskaže i svoja seksualna, i verska, i nacionalna, i manjinska opredeljenja.
-Kod nas, ukoliko nekome zabranite skup u centru Beograda, ispada da mu ugrožavate ljudska prava! Tu je reč o sistemu. Nije uspostavljen sistem vrednosti da su svi jednaki. Na drugoj strani imamo stalno politiziranje, kao da uvek sve vlasti jedva čekaju nasilnu demonstraciju, vandalizam, huliganstvo i slično, da bi tražile krivce u opoziciji. To je obrazac ponašanja koji se ponavlja 20 godina, i za ovih 10 godina, otkako su na vlasti demokratske snage, ništa se u tom smislu nije promenilo – decidan je Milivojević.
Kako popraviti imidž Srbije
Na pitanje šta bi Srbija kao država trebalo da uradi kako bi popravila svoj imidž u svetu, sagovornik S media portala upozorava da se to ne može izvesti laički - angažovanjem neke skupe lobističke firme ili PR agencije iz inostranstva.
-Imidž se popravlja tako što vi činite sve za svoj interni pi-ar, da svetu pokažete da ste se promenili. Borba protiv korupcije je jedan od dva glavna preduslova za približavanje Srbije EU. Nova takozvana proevropska vlast donela je Zakon o borbi protiv korupcije, formirala je i Savet za borbu protiv korupcije, ali je već na prvoj krivini izminirala sopstveni projekat! U Skupštini Srbije je tokom leta usvojen amandman kojim je omogućeno da neko u isto vreme ima pet-šest državnih, političkih i nekih drugih biznis funkcija – podseća naš sagovornik.
Utakmica Srbija - Italija loše pripremljena
Bliskost huligana i pojedinih partija
Pirotehniku bez problema uneli na stadion
On smatra da se imidž ne može popraviti tako što ćemo reći: „Evo, mi smo Evropa, jer smo organizovali ’Paradu ponosa’“:
-To je najmanje bitno; dobili ste plus jer ste organizovali „Prajd“, ali ste istovremeno dobili i pet minusa jer je uz „Prajd“ išla demonstracija sile, vandalizma, huliganstva. Uvek bi trebalo da razmislimo šta dobijamo a šta gubimo ako se odlučimo na takvu vrstu otopljavanja odnosa prema EU. U ovom slučaju, bila je reč o klasičnom dodvoravanju! Niko nas nije bio po ušima da taj skup mora da bude održan baš u parku „Manjež“. Zašto „Prajd“ nije održan u „Areni“, na Ušću i bilo gde, gde je policija mogla da obavi svoj posao na mnogo bolji način? Ovako je ispalo da je naša policija bila žrtva, u sendviču između dve opcije; jedne koja je na silu htela da organizuje skup protiv koga je većina građana u Srbiji, i druge koja je htela svim silama, pa čak i onim najradikalnijim, da spreči održavanje tog skupa. To je na neki način urušavanje sistema koji nosi državu.
S. Moldovan
