Izvor: Politika, 27.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzlet iz zapuštenog hangara
Na Međunarodnom takmičenju studenata vazduhoplovstva u portugalskom gradu Koviliji, bespilotna letelica koju je konstruisao petočlani tim beogradskog Mašinskog fakulteta dobila laskave ocene stručnjaka i posetilaca
Vrbas – Bespilotna letilica petorice studenata vazduhoplovnog smera Mašinskog fakulteta u Beogradu pobrala je laskave ocene stručnjaka, učesnika i posetilaca Međunarodnog takmičenja studenata aeronautike „Er kargo čelindž", nedavno održanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u porugalskom gradu Koviliji. Mada se nisu našli na pobedničkom tronu – Vrbašanin Miloš Drašković, Hercegnovljanin Dejan Vidić, Beograđanin Predrag Dević, Bojan Šekutkovski iz Golubnaca i zemunac Bojan Reljić – bili su zapažen konstruktorski tim u konkurenciji studenata sa 32 fakulteta iz 18 evropskih zemalja.
U skladu sa propozicijama, napravili su „avion" težak tri kilograma, koji može da ponese i kamere, uređaje za izviđanje terena i osmatranje meteorloških prilika – u zavisnosti da li se koristi u vojne ili civilne svrhe. Letilica je dugačka 170 centimetara i ima tri uzgonske površine sa rasponom „glavnih" krila od 150 centimetara, a predviđena je za letove na visini do 200 metara.
– Nakon višemesečnih proračuna i stvaranja generalnog koncepta letilice, opredelili smo se da projektujemo nešto što neće ličiti na do sada viđena rešenja. Cilj nam je bio da kroz ovaj projekat primenimo sva znanja koja smo stekli na fakultetu i da pokažemo i dokažemo da se srpsko vazduhoplovstvo ima budućnost – ističe za „Politiku" Miloš Drašković.
U izum naših akademaca uloženo je oko tri hiljade evra, dok su letilice konkurentskih ekipa na takmičenju u Portugaliji bile višestruko skuplje. Pobednička ekipa iz Štutgarta, na primer, uložila je u svoju letilicu čak 150.000 evra! Međutim. ističe Dejan Vidić, našem timu je uspelo da izgradnju delova i sklapanje letilice završi za svega dva meseca, dok su ekipe drugih zemalja za taj posao utrošile i više od pola godine. Međutim, i pored znanja, entuzijazma i marljivosti ove petorice momaka, njihova zamisao ne bi mogla da bude ostvarena da nije bilo pomoći i podrške Mašinskog fakulteta i katedre za vazduhoplovstvo.
– Radili smo danonoćno u zapuštenom hangaru našeg fakulteta, snalazili se na razne načine, plaćali velike carine na uvoz skupih materijala, donosili alat od kuće i prijatetelja...Nismo imali ni odgovarajuće uslove da do kraja testiramo letilicu, pa smo to učinili tek po dolasku na takmičenje u Koviliji. Ni sami nismo verovali da ćemo, nakon svega što nas je pratilo tokom realizacije ovog projekta, biti u tolikoj meri zapaženi na ovom međunarodnom skupu studenata vazduhoplovstva – priča za naš list Bojan Reljić i podvlači da je grad Beograd obezbedio 70 odsto troškova za izgradnju ove bespilotne letilice i odlazak njenih konstruktora na ovo takmičenje.
Budući inženjeri aeronautike Miloš, Dejan, Predrag i dva Bojana kažu da su počastvovani susretima sa nekim od vodećih svetskih stručnjaka vazduhoplovne industrije, poput Skota Morgana, glavnog inženjera kompanije „Lokhid Martin", najvećeg proizvođača vojnih aviona, koji je, kako s ponosom ističu, bio oduševljen njihovom letelicom.
-----------------------------------------------------------
Zbog besparice putovali tri dana
Zbog nedostatka novca, naši studenti su do Kovilije putovali čak tri dana. Najpre su išli vozom od Beograda do Budimpešte, pa odatle avionom do Brisela. Tu su prenoćili u aerodromskoj čekaonici, čekajući jutarnji let za Lisabon. Posle im je trebalo još šest sati vozom do Kovilije. Sve vreme su, osim ličnog prtljaga, nosili i sanduk sa letilicom, rezervnim delovima i alatima, težak oko 40 kilograma, zbog koga ih u Lisabonu nisu pustili u brzi voz, pa su morali da se „klackaju” putničkim.
Petko Koprivica
[objavljeno: 28/09/2009]
