Izvor: Politika, 22.Mar.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozimo čak i kamen
U Srbiji nema organizovane, industrijske eksploatacije iako su nalazišta velika i kvalitetna zbog čega uvozimo čak 90 odsto kamena, uglavnom iz Italije, Hrvatske i Makedonije
Kragujevac – Naš kamen je izuzetnog kvaliteta, nalazišta su raspoređena širom zemlje, mogli bismo i da ga izvozimo, pa je šteta što u Srbiji nema organizovane eksploatacije ovog važnog resursa. Ovo je, u najkraćem, zaključak izlagača, stručnjaka i predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << države koji su juče u Kragujevcu prisustvovali otvaranju Međunarodnog sajma kamena „Stoun ekspo 2013“, jedine manifestacije ovog tipa u regionu.
Sajam kamena u Kragujevcu okupio je oko 80 izlagača iz zemlje i inostranstva, uglavnom iz Italije, Bugarske i Makedonije. Reč je o kompanijama koje se bave geološkim istraživanjima i iskopavanjem, a u hali „Šumadija sajma“ svoje proizvode su izložila i preduzeća za proizvodnju mašina i druge opreme za obradu kamena.
Organizator sajma je udruženje „Kamen Srbije“. Predsednik Zoran Đajić, koji se godinama zalaže za masovniju eksploataciju kamena, tvrdi da imamo dobre zakone i propise u ovoj oblasti, ali nam, kaže, nedostaju investitori koji su spremni da ulažu u istraživanja.
– Imamo velika i kvalitetna nalazišta arhitektonskog kamena, ali malo je onih koji žele da se bave eksploatacijom, i pored toga što naši propisi omogućavaju da se do dozvole dođe za dve godine. Imamo kapacitete i za izvoz, ali umesto toga, mi uvozimo čak 90 odsto kamena, uglavnom iz Italije, Hrvatske i Makedonije – kaže Đajić.
Prema rečima Srđana Belija, državnog sekretara u Ministarstvu privrednih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, kamen kojim raspolaže naša zemlja po kvalitetu je ravan italijanskom ili hrvatskom, ali je eksploatacija sporadična i gotovo zanemarljiva.
– Mogli bismo i da izvozimo kamen ako bi se više ulagalo u istraživanje resursa. Država traži prave modalitete saradnje sa kompanijama koje su zainteresovane da ulažu u ovu oblast, budući da u Srbiji danas ne postoji industrijska eksploatacija kamena – navodi naš sagovornik.
Boljoj promociji srpskog kamena mogao bi da doprinese i privatni Muzej kamena struganika, koji će u rodnom Paštriću kod Valjeva uskoro otvoriti Predrag Petrović, zaljubljenik u prirodu i vrstan poznavalac istorije istraživanja i iskopavanja kamena u Srbiji.
Osim u graditeljstvu, kamen se, kao postojan materijal, sve više koristi u arhitekturi i umetnosti. Udruženje „Kamena kolonija“ ima stotinak članova i okuplja nekoliko arhitektonskih biroa, vajara i majstora mozaika koji sve više rade po narudžbini.
– Reč je o starim umetnostima još iz doba Rima i antičke Grčke, a ne treba zanemariti ni naše crkveno graditeljstvo. Kamen je sve više u upotrebi kao trajan materijal, a naši članovi i saradnici su sve prisutniji u arhitekturi i uređenju enterijera – kaže Mirjana Knežević koja na kragujevačkom sajmu zastupa ovo udruženje.
Zoran Stevanović, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu i predsednik Srpskog geološkog društva, kaže da su zbog složene geološke strukture celog Balkana nalazišta kamena u Srbiji izuzetno raznovrsna.
– Kvalitetnog kamena različite strukture ima svuda u Srbiji, naročito u regionu Kopaonika i istočnoj Srbiji, ali bez stručnih geoloških istraživanja nema ni organizovane eksploatacije. Mnogi zanemaruju tu činjenicu, a verujem da bi naša preduzeća imala koristi kada bi se na pravi način posvetila istraživanju i iskopavanju nemetala – navodi Stevanović.
Sajam kamena u Kragujevcu „Stoun ekspo 2013“ biće otvoren do 24. marta, a osim standardnog programa, organizator ove manifestacije prirediće i niz stručnih predavanja.
B. Kartalović
objavljeno: 22.03.2013.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
