Izvor: Press, 02.Okt.2010, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uvoz radnika iz inostranstva

Prirodni priraštaj je loš, a mladi i dalje odlaze iz zemlje. U Srbiji je velika nezaposlenost, ali će država u budućnosti morati da upošljava strance
Prema studiji Republičkog zavoda za statistiku, prirodni priraštaj u Srbiji je i u 2009. godini bio negativan. Demografska slika je sve lošija i ako se nastavi ovaj trend, u Srbiji će se narednih godina javiti potreba za stranom radnom snagom!
Iako se pored sadašnje ogromne nezaposlenosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << uvoz radne snage čini potpuno nepotrebnim, pojedini stručnjaci smatraju da će dolazak stranih radnika u bliskoj budućnosti biti neophodan. Tanja Pavlov, direktorka programa „Grupe 484", nevladine organizacije koja se bavi istraživanjem o migracijama, slaže se da će se u Srbiji uskoro pojaviti potreba za radnicima iz inostranstva.
Rumuni više ne dolaze
- Demografski trendovi u Srbiji pokazuju konstantan pad veličine populacije. U 95,2 odsto opština prisutan je negativan prirodni priraštaj, a prosečna starost populacije je 40,9 godina. Projekcija za 2052. godinu je da će biti 27 odsto osoba starijih od 65 godina, a 12 odsto mlađih od 15 godina. To su podaci Ekonomskog instituta i oni jasno ukazuju da će postojati potreba za stranom radnom snagom, pogotovo ako se uzme u obzir i činjenica da su prisutne i emigracije naših ljudi (emigraciona stopa iznosi 13,6 odsto) - objašnjava ona.
U prilog ovoj tezi ide i podatak da poslednjih godina Srbija beleži porast stranih radnika, a Tanja Pavlov iznosi konkretne podatke: - Broj radnih imigranata u Srbiji kreće se na sledeći način: 2005. godine bila su 5.672 strana radnika, dok je u 2009. njihov broj iznosio 6.298. Najviše radnih imigranata dolazi iz Kine, a zatim iz Makedonije, Bosne i Rusije. Zanimljivo je da se smanjuje broj rumunskih imigranata, verovatno zbog poboljšanja uslova pri ulasku u EU i mogućnosti emigriranja i zapošljavanja u zemljama Unije. I u budućnosti bi ovo bile zemlje iz kojih bi imigranti dolazili u Srbiju. Moguće je i da će dolazak stranih kompanija zahtevati visokokvalifikovane menadžere i stručne profile koji ne postoje na našem tržištu, što objašnjava sve veće prisustvo Nemaca i Austrijanaca. Zato ne treba razmišljati samo o niskokvalifikovanim osobama i tzv. 3D poslovima (dirty, dangerous, difficult), već i o našem odlivu mozgova i potrebi da se nadoknade resursi visokokvalifikovanih stručnjaka.
Zanati, transport, građevina
Igor Ivić, direktor „Link konsaltants internešenel" za Srbiju, koji posluje u oblasti zapošljavanja i tržišta radne snage u našoj i zemljama na prostorima bivše Jugoslavije, o potrebi zapošljavanja stranaca u Srbiji kaže:
- Mislim da sam u poziciji da sagledam ove tokove u praksi i sa stanovišta realnog sektora. Fenomen slobodnog kretanja radne snage je jako važan i proklamovan je i od strane EU kao jedan od ciljeva, ali u pozadini se krije prosta činjenica: nedostatak radne snage za obavljanje manje složenih i plaćenih poslova u razvijenim zemljama. I to nije slučaj samo poslednjih godina, već decenijama unazad. Svedoci smo da je veliki broj Srba, Hrvata, Bosanaca godinama odlazio na Zapad u potrazi za poslom i zaradom. Bez namere da ikog uvredim, 90 odsto njih je tamo radilo na poslovima zbog kojih bi se u svojoj zemlji stideli. S druge strane, mi smo uvozili Rumune da kopaju njive, rade na građevini ili, kao što je to slučaj danas u Hrvatskoj, da budu pastiri.
On dodaje da je kretanje radne snage između zemalja u regionu toliko mali da je na nivou statističke greške. U većem broju je reč o srednjem ili višem nivou menadžmenta koji se kreće unutar ili između velikih multinacionalnih kompanija u regionu.

Postavlja se i pitanje koje će profesije biti tražene među eventualnim budućim gastarbajterima u Srbiji. Eta Šateles, menadžer za ekspanziju ljudskih resursa u „Orion telekomu", kaže da potreba za zapošljavanjem ljudi iz inostranstva u sektoru telekomunikacija nije toliko izražena kao u drugim industrijama. Postoje segmenti u kojima je deficitaran stručni kadar i kada je potrebno obratiti se ekspertima iz drugih zemalja, ali to je posledica nedovoljno razvijene ekonomije i tehnološkog napretka naše zemlje.
- „Balkan džobs", jedna od kompanija koja posluje u okviru naše grupe, bavi se selekcijom i zapošljavanjem nižeg nivoa radne snage i svakodnevno se susreće sa deficitom zanimanja iz oblasti prehrambene industrije, mašinskih zanata, građevinarstva, transporta... Ipak, ako adekvatno sagledamo potrebe i ako država zauzme strategiju dugoročnog planiranja kvalifikacija i kadra, mislim da ćemo pobediti i demografiju i nezaposlenost - optimistički zaključuje Ivić.

Nastavak na Press...

S media: Uvoz radnika iz inostranstva