Izvor: Politika, 23.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uskoro nacionalna strategija za prevenciju samoubistava

Slične strategije već postoje u Finskoj, Škotskoj, Nemačkoj i Danskoj, a rad sa medijima predstavlja jednu od ključnih stvari u njihovim programima

Iako surova statistika suicida svedoči da se svake godine oko 40 osoba reši da okonča život skokom sa Brankovog mosta i da je proleće u psihijatrijskom kalendaru označeno kao godišnje doba sa povećanim brojem samoubistava, nekoliko muškaraca koji su prethodnih dana pokušali da izvrše samoubistvo skokom sa ovog mosta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzburkalo je javnost. Srećan kraj jedne životne drame, kome je kumovala manekenka Katarina Vučetić, bio je emotivni utisak nedelje mnogih građana, uključujući i Nebojšu Krstića, savetnika predsednika Republike Borisa Tadića, koji je u istoimenoj televizijskoj emisiji istakao da su samoubistva postala učestalija pojava i dodao da je to „stvar kojom bi vlada trebalo da se pozabavi kao ozbiljnim problemom”.

Statistika svedoči da svake godine u svetu između deset i dvadeset miliona ljudi pokuša samoubistvo, a milion osoba uspe u to naumu. U Srbiji se svake godine ubije 1.500 osoba, a po tome se naša zemlja nalazi se na 13. mestu na svetu.

Profesor dr Dušica Lečić-Toševski, direktor Instituta za mentalno zdravlje i predsednik Nacionalne komisije za mentalno zdravlje, ističe da je samoubistvo ozbiljni zdravstveni problem koji zahteva pažnju svih, a ne samo Ministarstva zdravlja. Ona takođe dodaje da strategija za razvoj zaštite mentalnog zdravlja, koju je pripremila Nacionalna komisija za mentalno zdravlje, a usvojila Vlada Republike Srbije u januaru 2007, uključuje i akcioni plan za period od sledećih deset godina.

„Priprema nacionalne strategije za prevenciju samoubistava je naš sledeći zadatak, a ta strategija će, naravno, uključivati i rušenje predrasuda u vezi sa psihijatrijom i mentalnim poremećajima zbog kojih se osobe koje boluju od nekih poremećaja žigošu, isključuju i diskriminišu. Zbog tih predrasuda i straha od žigosanja okoline, osobe sa psihičkim problemima ne traže pomoć na vreme, njihov mentalni poremećaj se produbljuje i može doći do raznih tragičnih posledica, od kojih je najtragičnija prekidanje života samoubistvom”, ističe dr Lečić-Toševski.

Naša sagovornica podseća da je Svetska zdravstvena organizacija 1999. godine pokrenula program SUPRE (SU-icide, PRE-vention – prevencija samoubistva) koji predstavlja inicijativu za prevenciju suicida na svetskom nivou i objavila priručnike za prevenciju samoubistva u školama, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, za službenike zatvora, za zaposlene u medijima, kao i za podršku ožalošćenima. Nacionalna komisija za mentalno zdravlje je u sklopu saradnje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom prevela ove priručnike i sa njima upoznala stručnu javnost.

Govoreći o iskustvima zemljama koje su razvile programe za prevenciju samoubistava, ona ističe primer Finske, koja ima visoku stopu suicida i koja je kreirala nacionalnu strategiju koja se pokazala uspešnom. Ova strategija uključila je edukaciju javnosti, poboljšan pristup službama za zaštitu mentalnog zdravlja, programe intervencije u krizi i edukaciju zdravstvenih radnika i medija. Škotska je kreirala nacionalnu strategiju i akcioni plan za prevenciju samoubistva pod nazivom „Izaberi život”” koji ima za cilj da se do 2013. godine stopa suicida smanji za 20 odsto. Nemačka i Danska takođe su pripremile nacionalne strategije za smanjenje broja samoubistava, a rad sa medijima predstavlja jednu od ključnih stvari u njihovim strategijama i programima.

Profesor dr Dušica Lečić-Toševski ističe da podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da svake godine između deset i dvadeset miliona ljudi u svetu pokuša samoubistvo, a jedan milion (tačnije 873.000 osoba) se ubije. U Evropi svake godine 163.000 ljudi izvrši samoubistvo, a, prema podacima Svetskog atlasa zdravlja iz 2003. godine, najviša stopa suicida je u istočnoj Evropi i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

„Samoubistvo je pre svega manifestacija bolesti, a najveći broj osoba koje izvrše samoubistvo imaju neki psihijatrijski poremećaj. Podaci govore da je životni rizik od suicida veći kod obolelih od poremećaja raspoloženja (razni depresivni poremećaji), kod osoba koje zloupotrebljavaju alkohol, kod šizofrenih pacijenata i kod osoba koje imaju poremećaj ličnosti. Podaci kojima mi raspolažemo govore da je u našoj zemlji stopa suicida bila visoka u toku godina rata, a najviša – 1993. godine.”

Naša sagovornica ističe da jedan od mnogih faktora koji ranjivu osobu mogu navesti da izvrši samoubistvo može biti i publicitet koji mediji daju samoubistvima.

„U poslednjih mesec dana dogodilo se nekoliko pokušaja samoubistva na Brankovom mostu o kojima su izveštavali svi mediji. Neki od njih objavili su i slike nesrećnih osoba i njihova imena i isticali da su te osobe, nakon spasavanja, odvedene u bolnicu ’Laza Lazarević’. Pored toga, mediji neretko objavljuju fotografije mrtvih tela samoubica kako leže na pločnicima. Iako je svako samoubistvo priča za sebe, nije slučajnost da je došlo do ponavljanja ovog čina. Istraživanja su pokazala da je stepen publiciteta koji dobija priča o samoubistvu direktno povezan sa brojem suicida koja slede. Kod nas bi se mogao opisati ’efekt Brankovog mosta’ ili ’epidemija na Brankovom mostu’. Naime, publicitet koji mediji daju Brankovom mostu i samoubistvima predstavlja rizik zbog potencijalnog iniciranja oponašanja suicidnog čina”, upozorava dr Dušica Lečić-Toševski.

Katarina Đorđević

[objavljeno: 24/06/2008.]

Nastavak na Politika...