Izvor: Politika, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uporno hteo u vojsku
Dalibor Medić, tri dana po dobijanju srpskog državljanstva, zatražio da bude poslat u jedinicu
TRNAVA – Medići su juče od jutra, u kućici od samo dve prostorije, primali saučešće, pripremajući usput nešto hrane radi posluženja na groblju. Za to vreme, kovčeg sa njihovim Daliborom (24) bio je nedaleko, u kapeli na trnavskom groblju, gde je mladić i sahranjen. Tako je ova siromašna porodica postala još i zauvek nesrećna.
Vojnikov otac kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Dalibor jedva dočekao odlazak u jedinicu:
– Pošto je dobio državljanstvo, već trećeg dana prijavio se da ide. Na regrutaciji je bio zdrav, inače ga ne bi primili – veli Marko Medić.
Vojnikova majka Gordana, slomljena, uglavnom je sedela u udžerici. Brat Vojislav, koji ide u sedmi razred škole, tu u selu, dočekivao je namernike na ulazu u dvorište, pomažući ocu šta mu se zapovedi. Pokojnikova sestra Dubravka (20), odnedavno na radu u Torinu, nije mogla da zaustavi suze.
Ukućani su bili prošlog utorka u poseti Daliboru, tada smeštenom na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Marko kaže da je mladić tada bio pri svesti i da je malo duže razgovarao sa Dubravkom.
– Sestri je tada rekao da je, pre povrede, bio sa nekim mladićima i da je to poslednje čega se seća – priča otac.
Marko dodaje da je bio razočaran što su mu, pre polaska u posetu sinu, iz VMA poručili da ponese lek za smanjivanje otoka.
– Kad sam pošao u Beograd da bih preuzeo telo, iz komande u Somboru poručili su da će me na VMA sačekati trojica vojnika iz te jedinice, koji znaju šta se dogodilo. Međutim, tamo su mi prišla samo dvojica, i njihov komandant, pukovnik. Trećeg vojnika nije bilo, niti su mi rekli zbog čega nije došao, i to je zagonetka koju ću ja rešiti.
Otac je potvrdio da je mladić u civilstvu ipak bio kod lekara. Da li je reč o padavici?
– Nije, nego o nečem drugom – odgovorio je kratko.
Ministarstvo odbrane, inače, saopštilo je da je vojnik, sa simptomima epileptičnog napada, smešten u garnizonsku ambulantu na aerodromu u Somboru, gde je u sledećem napadu pao i slomio nosnu kost, udarivši u radijator. Posle toga prebačen je u VMA, tu je operisan i preminuo u noći između 5. i 6. decembra. Nesrećni mladić javio se u jedinicu na odsluženje roka prošle subote, 2. decembra i već sledećeg jutra smešten je u ambulantu.
Saznali smo da je Medić regrutovan 2003. godine u Čačku, prošavši lekarski pregled pred komisijom vojnog područja iz Niša. Mladić je, posle toga uporno zahtevao da bude poslat u jedinicu, što nije izvodljivo bez državljanstva. Početkom avgusta ove godine konačno je dobio državljanstvo, odmah se javio u vojni odsek, sa zahtevom da bude upućen u Vojsku.
– Čak smo mu i mali ispraćaj napravili, u ovoj našoj sirotinji – huče otac.
Medići su avgusta 1995. godine, za vreme "Oluje", morali da napuste rodno selo Bjeline, 18 kilometara od Benkovca i dođu u Srbiju. Kućicu u Trnavi dao im je na korišćenje meštanin Vlade Popović. Ni Marko ni Gordana nisu zaposleni. U zavičaju su živeli od zemljoradnje, od čega žive ovde? On pokazujje pocrnele dlanove.
Gvozden Otašević
-------------------------------------------------------------------------
Regrutna komisija, pa dodatna provera
Više detalja o uzrocima smrti regruta Dalibora Medića treba da pruži istraga koju vodi beogradski Okružni sud, ali glavno pitanje jeste kako je mladić koji boluje od epilepsije dospeo u kasarnu u Somboru.
Da podsetimo, vojnik Medić preminuo je u sredu na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Posle povređivanja 3. decembra prvo je bio smešten u stacionaru Garnizonske ambulante u Somboru.
Za sada se pominje nekoliko varijanti: da je mladić sakrio pred regrutnom komisijom da ima epilepsiju, za njeno utvrđivanje je potreban dodatni pregled, ili da je epilepsiju dobio u međuvremenu od regrutovanja do dolaska u vojsku, ili je nešto treće u pitanju.
Od regrutovanja do dolaska u vojsku prođe i po godinu, godinu i po dana, pa nekad i više, tako da je uvedeno pravilo da se obrazuje dodatna lekarska komisija koju čine lekar i psiholog odmah po dolasku regruta u kasarnu. Sa regrutima po prijemu takođe razgovara i komandant jedinice. Za Medića je lekarska komisija na dan kad je došao u vojsku, 2. decembra, odredila da ode na dodatna ispitivanja 4. decembra, na ponovnu ocenu sposobnosti u Vojnomedicinski centar Novi Sad.
To je dodatna provera posle koje se regruti otpuštaju iz kasarni kao privremeno nesposobni. Na nesreću, Medić je 3. decembra dobio epileptični napad, a zatim još jedan kada je i teško povređen. Da li pored svega ovog navedenog do sada postoji još neki detalj koji je doveo do tragičnog ishoda, da li postoji još neka dodatna informacija koju za sada javnost ne zna, utvrdiće istraga koju vodi Okružni sud u Beogradu. Istražni sudija je naredio da se izvrši obdukcija preminulog regruta Medića i preduzeo je i druge istražne radnje, kako je saopšteno.
Crna vojna statistika kazuje da je u 2005. godini u Vojsci bilo 120 vanrednih događaja, u kojima su 22 lica izgubila život – 15 iz Vojske i sedam lica van Vojske. Posebno je bio tragičan početak ove godine kada su za samo mesec dana četiri lica izgubila život: vodnik, dva desetara po ugovoru i vojnik.
U 2004. godini u četiri uputna roka primljeno je 32 258 regruta, a smrtno nastradalih bilo je deset. Četiri samoubistva, dva nastradala u Topčideru (pod još nerazjašnjenim okolnostima) i četiri u saobraćajnim nesrećama koje su izazvali kad su bili na odsustvu.
Kada je vojni rok skraćen na šest meseci očekivalo se da će to povećati odziv, a samim tim i da će smanjiti pritisci na vojnike, da će vojni rok služiti lakše i da će manje biti na stražama, ali efekti su manji od očekivanih. Inače prema novijim istraživanjima oko 38 odsto vojnika u proseku je služenje vojnog roka odlagalo nekoliko puta, dok manje zdravstvene probleme ima 26 odsto vojnika.
D. S.
[objavljeno: 09.12.2006.]
