Izvor: Politika, 06.Feb.2015, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Univerzitet protiv otpuštanja i platnih razreda

Rektori, dekani i Ministarstvo prosvete traže da visoko obrazovanje bude izuzeto iz vladinog plana racionalizacije, u suprotnom staje univerzitet

Visoko obrazovanje mora da bude izuzeto iz vladinog plana racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, inače će u suprotnom biti onemogućeno funkcionisanje univerziteta, a doveli bi se u pitanje i pojedini studijski programi koji ne bi mogli da dobiju ponovnu akreditaciju. Kako je rečeno na jučerašnjoj sednici Senata UB – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i uvođenje platnih razreda ne bi smelo da se odnosi na visoko školstvo zbog posebnosti finansiranja prema broju studenata, a ne prema broju zaposlenih.

Kako je rečeno, Ministarstvo prosvete trenutno utvrđuje tačan broj zaposlenih.

– Mi ne čuvamo status kvo, već postoje opravdani razlozi za ovakav naš stav, jer postoje ogromne mogućnosti na drugim stranama. Ako javna preduzeća ne idu u prvom krugu, gde ima razloga za racionalizaciju, zašto bi išlo i visoko obrazovanje gde nema razloga za to – rekao je državni sekretar dr Aleksandar Belić i podsetio da nauka ima poseban status, jer je izuzeta iz ograničenja u pogledu zapošljavanja kako ne bi došlo do odliva mozgova, kao i da ovde već postoje platni razredi.

On je rekao da sigurno postoje mogućnosti za uštedu, ali ne u predviđenom obimu od 6,5 odsto zaposlenih (u odnosu na decembar 2013. godine), čak i pod uslovom da četiri odsto ode u penziju. Po njegovom mišljenju, smanjenje broja zaposlenih moguće je sprovesti jedino na pomoćnom osoblju, što bi onda dovelo u pitanje funkcionisanje univerziteta.

– Mi na Mašinskom fakultetu već imamo minus 12 odsto kadrova i šipak ću da smanjim za još 6,5. Ova država mora da ukapira da univerzitet nije javno preduzeće, već najuređeniji sistem sa 90.000 ljudi – smatra profesor dr Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta.

Prorektor za finansije profesor dr Miodrag Popović kaže da se zaboravlja i na činjenicu da univerziteti, a pogotovu veliki poput Beogradskog i Novosadskog, nisu finansirani 100 odsto iz budžeta, već da imaju i sopstvene prihode i obaveze koje izmiruju po tom osnovu, kao i osoblje koje je potrebno za obavljanje tih poslova.

– Viška zaposlenih ima na nekoliko fakulteta, ali zato ima i onih koji su na granici podnošljivosti i održavaju nastavu zahvaljujući entuzijazmu nastavnika – rekao je Popović.

Senat je usvojio i plan upisne politike za školsku 2015/16. godinu, po kojoj će na Univerzitetu u Beogradu biti mesta za oko 26.000 studenata na svim nivoima studija (oko 14.000 budžetskih mesta).

S. Gucijan

objavljeno: 06.02.2015.

Nastavak na Politika...