Izvor: Blic, 08.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udar na tanki novčanik
Udar na tanki novčanik
Kada je pre godinu dana početkom marta formirana Vlada Srbije, zaposleni u koverti u proseku su primali 12.911 dinara (186 evra), dok je prosečna penzija iznosila 9.006 dinara (129,80 evra). Danas, kad još nema zvaničnih podataka za februar, prosečna neto januarska plata iznosila je 14.263 dinara (oko 177 evra).
Penzioneri sa najavljenim povećanjem mogu da očekuju prosečnu penziju za od oko 11.249,28 dinara (oko 140 evra). Evro je tog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 3. marta, kada je sadašnja Vlada počela sa radom, računat po srednjem kursu vredeo 69,3599 dinara, dok je sada 80,4809 dinara.
Sumirajući godišnji učinak Vlade meren statistikom, može se zaključiti da su njen rad, projektovan na svakodnevni život građana obeležila poskupljenja. Dovoljno je otići u prodavnicu.
Kilogram junetine bez kostiju u martu prošle godine moglo je da se pazari za 254,15 dinara (3,64 evra), danas ona košta skoro duplo - 421,90 dinar (5,24 evra). Svinjsko meso bez kostiju takođe je poskupelo sa 201,22 dinara (2,90 evra) na 387,90 dinara (4,82 evra). Litar ulja pre godinu dana imao je cenu 61,75 dinara (0,89 centi), sada 76,90 dinara (0,95 centi). I so je poskupela, sa 20,43 dinara (0,30 centi) na 32,90 (0,41 centi).
Nove cene imaju i jaja, u martu prošle godine koštala su 4,76 dinara, a danas dva, tri dinara skuplje. Poskupela je i kafa, nekada je koštala 286,28 dinara, dok sada treba izdvojiti za kilogram sto dinara više.
U martu 2004. godine litar mleka koštao je 26,38 dinara (oko 38 centi), dok sada treba izdvojiti četiri dinara više (što je približno takođe 38 centi).
Šećer je pre godinu dana koštao 40,55 dinara, a danas 51,90 dinara.
- Za proteklih godinu dana zabeležen je blag porast životnog standarda ako se meri kupovnom moći prosečnih neto zarada koje su ostvarene u januaru ove godine u odnosu na januar 2004. godine, a koje su realno porasle za 4,5 odsto. Međutim, nivo zarade i dalje ne može da pokrije troškove statističke potrošačke korpe. To je odraz sumorne realnosti u našoj privredi u kojoj se strukovne promene odvijaju puževim korakom. Još imamo problem sa enormnim spoljnotrgovinskim deficitom koji raste. Najveće žarište, međutim, jeste inflacija - komenatriše Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu. D. Nišavić
