Izvor: Politika, 23.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učitelji kao pronalazači
Učiteljsko udruženje Srbije osnovalo je 1896. godine Školski muzej, a prvi upravitelj bio je Dimitrije Putniković
U Pedagoškom muzeju u Beogradu priprema se stalna postavka eksponata i dokumenata koji svedoče o školstvu kod Srba, od početka razvoja pismenosti pa sve do osamdesetih godina 20. veka. Izložba treba da bude otvorena ove godine, kada se obeležava 111 godina postojanja pomenute ustanove.
Školski muzej, kako se prvobitno zvala ova institucija, osnovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je 1896. godine. Osnovalo ga je Učiteljsko udruženje Srbije na svečanosti u Školi kod Saborne crkve, sadašnjoj Osnovnoj školi "Kralj Petar Prvi". Ideju o osnivanju muzeja dao je na godišnjoj skupštini Društva učitelja Dimitrije Putniković koji je i sam bio učitelj, ali i pisac udžbenika i saradnik brojnih časopisa. U podnetom referatu objasnio je da je jedna takva ustanova neophodna kako bi se na jednom mestu prikupljale sve informacije značajne za rad učitelja i osnovnih škola.
Muški i ženski ručni rad
– U to vreme tu su se prikupljala i nova učila, udžbenici i radovi učenika i učitelja. I to ne samo najbolji, već i oni lošiji. Učitelji su sami pravili mnoga nastavna sredstva. Izumeli su i napravili, recimo, razne tipove računaljki. Bili su inovatori – objašnjava za naš list Ljiljana Stankov, kustos u Pedagoškom muzeju.
Ona kaže i da su u ono vreme mnoga učila učitelji i njihovo staleško udruženje, pa tako i Školski muzej, dobili iz inostranstva. Darodavci su bila ministarstva prosvete Austrougarske, Nemačke, Italije. Čak su švedski prosvetni inspektori slali izveštaje o stanju školstva u toj skandinavskoj zemlji. Muzeju su primerke odštampanih udžbenika dostavljale izdavačke kuće iz Beča i Praga. Slale su i najnovija nastavna sredstva.
– Dobijali su i planove i crteže školskih zgrada, dvorišta. Od svih tih dokumenata i učila stvarane su izložbe, pa su tako svi učitelji mogli da vide kako se radi u drugim školama, sredinama, zemljama. Krajem 19. veka nastao je veoma jak pokret za uvođenje ručnog rada kao predmeta u škole. Taj podsticaj je upravo stigao iz Švedske. Ručni rad se delio na muški i ženski. Predmete od drveta, kartona pravili su dečaci, a devojčice su plele, vezle – priča naša sabesednica.
Ona napominje da su u početku đačke radove i udžbenike Muzeju slale samo osnovne škole, ali ubrzo su to počele da čine i srednje škole. Tako je formirana pozamašna zbirka i već 1898. godine priređena je i prva izložba u Muzeju. Tu postavku posetilo je oko dve hiljade učenika i nekoliko stotina učitelja.
Prvi upravitelj Školskog muzeja bio je upravo Dimitrije Putniković. Odmah su mu dodeljena i dva pomoćnika, učitelj Srećko Stevanović i učiteljica Savka Radičevićeva. Sve to pokazuje da se još u ono vreme u Srbiji vodilo računa o tome da u upravi Muzeja budu zastupljeni i muškarci i žene. A učiteljica Savka je posle bila školski inspektor. Ona je zapravo bila prva žena na mestu prosvetnog inspektora na našim prostorima.
Svedočanstva o knjižicama
Školski muzej je delio sudbinu školstva, kada je reč o materijalnim nedaćama. Seljakao se iz zgrade u zgradu sve do Drugog svetskog rata. Bio je, recimo, smešten u školi na zapadnom Vračaru, pa u školi u Dunavskom kraju, pa na istočnom Vračaru, zatim u školi kod Saborne crkve. Potom u Učiteljskom domu, u osnovnim školama "Sveti Sava" i "Kralj Aleksandar" i u Drugoj muškoj gimnaziji.
– Školski muzej 1960. godine menja ime u Pedagoški. A 1969. godine preseljava se u zgradu u Uzun-Mirkovoj ulici gde se i sada nalazi. Tu je ovu ustanovu smestio grad Beograd, s obzirom na to da je Muzej iz "ruku učitelja" prešao u nadležnost grada. U ovoj zgradi je nekada bila realka. Prethodno je to zapravo bila kuća Cvetka Rajovića, upravitelja varoši beogradske. To je najstarija sačuvana zgrada urađena u klasicističkom stilu. Projektant je Franc Janke koji je projektovao i Sabornu crkvu. Cvetko Rajović je posle nekog vremena kuću prodao državi, a ona je 1865. tu otvorila prvu realku – objašnjava Ljiljana Stankov.
Posle Drugog svetskog rata proširena je delatnost Muzeja. Pod njegovim krovom su se našla i dokumenta o razvoju, ne samo osnovnih i srednjih škola, već i viših škola, univerziteta, obrazovanja odraslih. Pokriven je tako kompletan sistem obrazovanja. Sada tu ima mnogo zbirki i to učila, pedagoške literature, časopisa, školskih izveštaja, fotografija. Tu su i svedočanstva, knjižice, ukazi o postavljenjima. A planovi i programi su objavljivani u časopisima, pa se iz njih može saznati šta su deca nekada učila.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 23.01.2007.]
.jpg)
