Izvor: Kurir, 23.Mar.2011, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
USKORO MERE ZA REPROGRAM DUGOVA
BEOGRAD - Predsednik Odbora Privredne komore Srbije za bankarstvo i osiguranje Vladimir Čupić izjavio je danas da će predlog mera bankarskog sektora za reprogramiranje kredita građana biti završen u narednim danima navodeći da banke treba da se usaglase da li će te mere biti u vidu obavezujućeg programa ili u vidu preporuka bankama.
"Različite banke imaju različita ograničenja, koja ne proizilaze samo iz ograničenja na ovom tržištu već iz odluka njihovoh centrala", naveo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je Čupić.
On je naveo da je najveći deo teksta mera usaglašen, dogovoreno je da će grejs period biti najduže do dve godine, da će krediti biti produženi, definisane su kategorije na koje će se te mere odnositi.
Čupić je napomenuo da će u paket mera biti uključeni potrošački, gotovinski, stambeni krediti, ali oni koji nisu subvencionisani, a isključeni su krediti koji već imaju grejs period.
On je naglasio da se detalji mera još usaglašavaju u Udruženju banaka Srbije, posle čega će uslediti razgovori sa Narodnom bankom Srbije i predstavnicima vlade.
Čupić je istakao da je takav paket mera dobrodošao, kao i da postoji dobra volja najvećeg dela bankarskog sektora u Srbiji da takve mere zažive i dodao da to tehnički neće biti ništa novo za banke.
Prema njegovim rečima, banke primenom takvih mera ne bi bile na gubitku jer "ako klijent ima problema sa plaćanjem, bolje da uredno servisira kamatu i još uvek je živ nego da imate problem".
"Benefiti su u svakom slučaju i za klijenta i za banku", rekao je Čupić i ukazao da treba razlikovati ove mere od kredita za refinansiranje pošto banke već imaju i tu vrstu kredita i kredite sa grejs periodom, ali to nema veze sa ovim programom.
On je naveo da je, prema početnoj ideji, planirano da se prvo radi na reprogramu dugova stanovništva, a da se paralelno radi na sličnim programima za preduzetnike i mala i srednja preduzeća, koji bi trebalo da uslede posle programa za građane.
Čupić je podsetio i na Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava ističući da je problem dugova privrede mnogo kompleksniji i finansijski mnogo teži nego kod građana.
Napominjući da je zakon u skupštinskoj proceduri, on je ocenio da taj propis nesumnjivo nudi određene prednosti i mogućnosti u procesu restrukturiranja dugova privrede.
"Jedan takav zakon ili mehanizam rešavanja loših kredita i restrukturiranja dugova neophodan je u ovom trenutku", naveo je Čupić i dodao da je procenat problematičnih kredita u privredi Srbije dosta visok, jedan od najviših u regionu i mora postojati mehanizam njihovog rešavanja
"Ovaj mehanizam koji je predložen u zakonu, a koji je zapravo zasnovan na dobrovoljnosti, je jedan od koraka u tom pravcu i ja se nadam da će i finansijske institucije i privreda iskoristiti tu mogućnost", istakao je on.
Prema podacima NBS, na kraju septembra prošle godine krediti sa kašnjenjem dužim od 90 dana dostigli su nivo od 277 milijardi dinara i čine 17,8 odsto ukupno odobrenih bruto kredita.
Učešće problematičnih kredita odobrenih privredi u ukupnim kreditima privrede veće je od tog proseka i iznosilo je 23,2 odsto, dok je učešće problematičnih kredita građana bilo značajno manje - 9,1 odsto.
Sektorska struktura kredita pokazuje da najveće učešće u problematičnim kreditima odobrenih privredi ima prerađivačka industrija sa 36 odsto, trgovina sa 31 odsto, građevinarstvo i poslovi sa nekretninama sa 18,5 odsto.
