Izvor: Politika, 04.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svakom razredu barem jedno hiperaktivno dete
Stručnjaci koji rade sa ovim mališanima tvrde da je 75 odsto dece sa hiperkinetskim sindromom agresivno i da 90 odsto njih postiže slabiji uspeh u školi
U svakom razredu sedi barem jedno dete sa poremećajem smanjene pažnje i hiperaktivnosti, a pedijatrijska epidemiologija govori da između tri i deset odsto školske dece ima ovaj poremećaj. Polna statistika svedoči da dečaci tri puta češće pate od hiperkinetskog sindroma, a stručnjaci koji rade sa ovim mališanima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tvrde da je 75 odsto dece sa ovim sindromom agresivno, 90 odsto njih postiže slabiji uspeh u školi, a više od trećine dece s poremećajem pažnje ponavlja razred.
Ovo su neki od najreprezentativnijih podataka koji su se čuli na nedavno održanom simpozijumu o hiperkinetskom sindromu koji su u Beogradu održali eminentni stručnjaci iz dečje psihijatrije i neurologije Srbije.
Profesor dr Aneta Lakić sa Klinike za neurologiju za decu i omladinu objašnjava da ADHD (hiperkinetski sindrom sa poremećajem pažnje) nije moderan naziv za neposlušnu i bezobraznu decu ili loše roditelje, već – jasno definisano oboljenje koje ima biološku osnovu i koje se danas leči kombinacijom medikamente i kognitivno-bihejvioralne terapije. Ona je na nedavno održanom simpozijumu o hiperkinetskom sindromu istakla da pedijatrijska statistika svedoči da između pet i dvanaest odsto mališana na planeti pati od ovog poremećaja, ali da većina roditelja potraži pomoć stručnjaka kada shvati da ovaj „nestašluk” predstavlja ozbiljnu prepreku za praćenje školske nastave.
„Iako ADHD nastaje u drugoj-trećoj godini života, ovaj poremećaj gotovo nikad nije prepoznat pre polaska u školu, jer deficit pažnje dolazi do izražaja tek u školskoj učionici u kojoj dete ne može da zadrži pažnju na predavanju nastavnika, ne može da sedi na jednom mestu 45 minuta i ne može da usmeri pažnju na školski zadatak”, objašnjava dr Aneta Lakić.
Ona ističe da je hiperkinetski poremećaj sa poremećajem pažnje najčešće dijagnostikovan mentalni poremećaj kod dece. Mališani koji pate od ADHD sindroma jednostavno ne mogu da se skrase na jednom mestu, kreću se kao da imaju ugrađen „motor”, ruše sve pred sobom, bezglavo se upuštaju u razne aktivnosti i nemaju nikakvu procenu opasnosti, zbog čega se veoma često samopovređuju. Ona su često razdražljiva, besno reaguju na roditeljske zabrane i zahteve i agresivna su prema vršnjacima.
Roditelji ovih mališana na svakom roditeljskom sastanku slušaju primedbe na račun njihovog čeda, koje variraju od učtivih tipa „Vaš mali je mnogo pametan, ali nemiran” do očajnih „Ja stvarno više ne znam šta da radim sa njim (njom)!”. Dr Aneta Lakić kaže da roditelji vremenom postaju svesni da nemaju autoritet i kontrolu nad postupcima svojih mališana, pa (ne)svesno počinju da izbegavaju odlazak u goste sa decom ili pozivanje prijatelja u svoj dom. Oni svoje mališane najčešće opisuju kao preterano živahne, tvrdoglave, bezobrazne, lenje, zaboravne, razmažene i nespretne.
Nemirne dece je bilo oduvek, ali je hiperkinetski poremećaj uvršćen u američku klasifikaciju bolesti tek 1980. godine. Iako već više od dve decenije ADHD ima status oboljenja, čak i u stručnim krugovima može se čuti mišljenje da to nije ozbiljan poremećaj, već „nestašluk koji će proći sam od sebe”. Psihijatrijske studije govore suprotno – ako se simptomi hiperkinetskog poremećaja ne leče pravovremeno i na odgovarajući način, on može imati veliki uticaj na život pacijenta i na njegovu okolinu. Osim o slabijem školskom uspehu, jezik brojki i slova svedoči da je rizik od zloupotrebe supstanci u adolescenciji dva puta veći kod ove dece, a značajno je povećan i rizik od samopovređivanja – ovi mališani neuporedivo češće imaju udese sa biciklima, rolerima, motorima"
-------------------------------------
Nestašno nije i hiperaktivno
Dr Smiljka Popović-Deušić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, podseća da nije svako nemirno i nestašno dete – hiperaktivno i da je isključivo dečji psihijatar taj koji može da utvrdi razliku i postavi dijagnozu ADHD sindroma. Hiperaktivno dete, jednostavno rečeno, ne može da se obuzda. Nestašno dete je ponekad nemirno i samo povremeno reaguje besom na roditeljske zabrane. U tome je osnovna razlika između deteta sa ADHD sindromom i nemirnog deteta. Ona podseća da lek koji se koristi u terapiji hiperkinetskog sindroma ide na dupli recept i da se veoma ozbiljno nadzire njegovo izdavanje, između ostalog i zbog toga da roditelji ne bi sami dijagnostikovali i lečili svoje nestašne mališane.
-----------------------------------------------
Uticaj prehrambene boje
Udruženje potrošača EU predložilo je zabranu šest prehrambenih boja koje je naučna studija povezala sa hiperaktivnošću dece, piše u najnovijem broju britanskog „Gardijana”. „Evropska unija mora da stavi na prvo mesto zdravlje svoje najranjivije populacije, pre svih ostalih interesa”, istakla je Monika Gojen, šef Udruženja potrošača EU, u svom saopštenju za javnost, koje je podržala 41 interesna grupa. Studija koja je prošlog septembra objavljena u britanskom naučnom magazinu „Lanset” pokazala je da koktel veštačkih boja i najčešćeg prehrambenog konzervansa natrijum benzoata ima veze sa hiperaktivnošću dece. Prehrambene boje za koje postoji osnovana sumnja da izazivaju hiperkinetski poremećaj sa poremećajem pažnje nalaze se pod oznakama E120, E104, E110, E122, E124 i E129.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 05.05.2008]
