Izvor: Blic, 27.Avg.2011, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U šoping po svaku cenu
Za nekoga je šoping razonoda, deo statusnog simbola, za nekog vreme za druženje ili rekreaciju, zabavu.
Kada osoba upadne u zamku vlastitog hedonizma i kada se nivoom dopamina koji raste pri kupovini kompenzuju nezadovoljstvo, nizak nivo samopouzdanja, nagomilani problemi...ona je na „dobrom” putu da zadovoljstvo zbog uspešne kupovine preraste u kompulsivnu želju za novom kupovinom.
Takve osobe nazivamo kupoholičarima, a ova j problem stručno se naziva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oniomanija.
Oko pet do šest odsto ljudske populacije pate od ovog problema.
- Žene su za oko 0,5 odsto brojnije. Iako je uvreženo mišljenje da su žene veći kupoholičari verovatno je da je takvo uverenje posledica toga što žene češće idu u kupovinu, što je njihov izbor širi i što je to češće ženska razonoda.
Takođe, muškarci kupoholičari su više „kolekcionari” i vezuju se za određeni proizvod, automobile, satove, kompjutersku ili sportska opremu, pa se to često podvodi pod statusni ili profesionalni simbol - objašnjava psihoterapeut Darka Krsmanović.
Kupoholičarski simptomi
- česta kupovina nepotrebnih stvari
-gomilanje zaliha koje su neretko skrivene
- nagomilavanje dugova
- euforičnost neposredno pre i posle kupovine
- kupovina zbog kupovine a ne zbog realne potrebe
- redukcija neprijatnih emocija kupovinom (anksioznost, dosada, ljutnja)
- osećaj krivice nakon šopinga i često vraćanje stvari u prodavnice uz povraćaj novca
- sakrivanje računa, laganje o potrošenom iznosu
Osnova kompulsivnog kupovanja je nekontrolisanost. I čar trenutka.
Kasnije, kaže Krsmanović, dolaze osećaj krivice i samooptuživanja, ali neretko i smišljanja kako da se dođe do nove kartice, gotovog novca...
- Naravno, da bi se vratili užitku kupovine, a ne da bi isplatili dugove. U njihovom sistemu često je ”ucrtana” vizija kako bi trebalo da žive, bez obzira što za to nemaju ni blizu dovoljno novca za zamišljene luksuze - navodi psihoterapeut.
Da li olako posežete za novčanikom kad vidite nešto primamljivo ili bar na trenutak razmislite koliko će vam neplanska kupovina poremititi finansijski plan? Da li osećate krivicu posle nekontrolisanog trošenja? Odgovore će vam dati test u sutrašnjem, nedeljnom izdanju "Blica”.
Ovim se naša serija od deset testova završava. Nadamo se da smo vam pomogli da otkrijete neki delić sebe ili bar da vidite način kako da se izborite sa nekom svojom slabošću ili problemom.
Sve "popularniji” problem
Psihijatar Emil Krapelin prvi je kompulzivnu kupovinu proglasio za bolest i nazvao je oniomanijom.
Taj poremećaj je postao poznat tek pre desetak godina, a danas o njemu raspravljaju teoretičari, ekonomisti, lekari i psiholozi. Koliko je problem prisutan, govori i literatura.
Navike i život jedne kupoholičarke bile su i tema romana u nastavcima književnice Sofi Kinsele koji su je i proslavili.
Poznate žene o šopingu
Milica Milša
Kod mene kupovina zavisi od raspoloženja. Uvek se obradujem kada sam u šopingu i u stanju sam da potrošim sav novac bez obzira koliko ga imam. Naravno, samo ako sam u dobrom raspoloženju. Uvek prija kada mogu da nečim obradujem sebe i drage ljude. Često volim da kažem da bih ja i u prodavnici eksera našla nešto zanimljivo. Ipak, nisam ovisna o kupovini, odnosno ne osećam potrebu da moram da odem u šoping. Umem da se kontrolišem, ali isto tako postoje situaciej kada volim da budem razuzdana i da ne razmišljam - kaže Milica Milša.
Duška Jovanić
Prepredena Kendas Bušnel autorka romana "Seks i grad” je bila prokleto u pravu: te lakovane stranice i online fotke hladno mogu da zamene topli obrok. Tako da sam većinu kolekcija već uveliko i slatko iznosila. Srećom, moja omiljena radnja se nalazi iza prvog ćoska i radi nedeljom, pa tamo odem kao u posetu prijateljici, a ne u klasičnu opsesivnu kupovinu. Dobro, i dalje sam malkice zavisna od belih košulja i MCH-a. Ali, to nisu promašene investicije. Pogotovo što često završe i na zidu, umesto umetničkih slika.
Iva Štrljić
Mogu da kažem da u šopingu uživam, ali ovisna o njemu nisam. Volim sebe da obradujem nečim što mi se sviđa, ume to da mi popravi rasoloženje, posebno ako sam kupila nešto što me zaista raduje, ali umem i da odolim kupovini. Mislim da je moja strast za kupovinom ukroćena, nije opsesivna i nema u tome zavisnosti. Nije to nešto što moram obavezno da uradim da bih se osećala bolje.
