Izvor: Politika, 24.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za srećom
Petnaestogodišnji dečak kaže da ima i romske i srpske krvi i da je nacionalnost najmanje važna
Emir ima petnaest godina. Visok je, mršav dečko, vedre prirode. U Svratište dolazi jer se u tom prostoru oseća lepo. Dve godine dolazi i ima samo reči hvale, jer je ovde stekao prijatelje, a od vaspitača je uvek dobio savet ukoliko mu je bio potreban.
– Majka mi je Srpkinja, otac je Makedonac. Ja sam mešavina. Rođen sam u Beogradu koji volim, a sada planiram da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odem u očevu rodnu zemlju.
– Idem u Skoplje.Tata mi je odatle. Dopada mi se taj grad.
Ide kod očeve rođene sestre. Nada se da će tamo pronaći makar sezonski posao da bi mogao da zaradi bar malo novca i uštedi. Pita me: „Ko ne voli lepše da živi”?
– Imaš li devojku?
– Imam. Tri godine smo zajedno. Znaš, ona je Srpkinja.
– Šta ona kaže na to što ideš u Makedoniju?
– Ide i ona. Biće tamo do početka školske godine. Ide u srednju medicinsku školu. Njeni su je pustili. Imaju poverenja u mene. Dobar sam prema njoj i oni to znaju. Mi, Romi, imamo dušu. Ja sam srpsko-romske krvi i imam osobine i jednih i drugih.
Odrastao je u romskom naselju i toga se ne stidi, ali bi se stideo da dozvoli sebi da ostane na istom mestu i ne ode korak ispred roditelja.
Emir kaže da nije važna boja kože već dobrota. Ako je čovek – čovek onda nije važno da li je Srbin ili Rom. I još važnije, i jedne i druge rodile su – majke.
Nada se da će u Makedoniji imati više sreće nego ovde, da će biti posla za kojim čezne.
– Radiću makar neki sezonski posao. Ako mi se ne dopadne, eto mene nazad u Srbiju. Išao bih možda i negde drugde, ali nemam volju da odem mnogo daleko odavde.
U Svratište dolazi da pojede kuvano, da popriča sa drugom decom s kojom odrasta i uvek je srećan kada se okupa i obuče u nešto lepo.
Ima dve mlađe sestre. Mnogo ih voli. Svi žive u baraci, s tim što im je otac već dva meseca u Crnoj Gori. Otišao je tamo da radi kao sezonac. Želi da zaradi i obezbedi novac potreban deci. Obe sestre idu u školu, a on, nažalost, ima završen samo prvi razred.
Nije voleo da ide u školu, ni sam ne zna zašto, bilo mu je teško da uči, a sad vidi da je napravio grešku. Na sreću, ona može da se popravi.
– Kada sam bio mali prosio sam i činilo mi se da mi škola nije potrebna. Sad vidim da sam pogrešio, znam da ne mogu da biram posao niti da se zaposlim za stalno. Možda ću se vratiti iz Makedonije zajedno s devojkom pred početak nove školske godine zbog njene škole, a ja ću da se upišem u večernju i učim, pa na zanat.
Hvali se da je u Svratištu naučio da čita i piše, ali je i svestan da mnogo toga ne zna i da to treba da savlada u školi kako bi mogao da se bavi poslom koji ga interesuje. Voleo bi da postane automehaničar i zarađuje od popravke automobila, kojih danas ima mnogo više nego nekada, i zato veruje da bi imao pune ruke posla.
Snežana Prljević
Deca sve pamte
Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:
205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;
SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).
Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”
objavljeno: 25/07/2010
