Izvor: Glas javnosti, 14.Nov.2011, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 35 hiljada sakupljača sekundarnih sirovina
BEOGRAD- U Srbiji se sakupljanjem sekundarnih sirovina bavi 8.000 porodica ili oko 35.000 ljudi od kojih je naviše Roma, pokazuju podaci Mreže 22, organizacije građanskog društva "Zelena inicijativa".
Pema analizama, sakupljači sekundarnih sirovina prikupe 75 odsto otpada koji se trenutno reciklira u Srbiji, ali i pored toga, iako je trgovina sekundarnim sirovinama vrlo profitabilna grana, oni spadaju u red najsiromašnijih stanovnika.
Ukazujući da posao koji sakupljači >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << rade spada u grupu fizički najzahtevnijih, iz Mreže ističu da oni čine veoma važnu kariku u lancu upravljanja otpadom i da je zato neophodno da se radi na povezivanju, osnaživanju i legalizaciji njihovog rada.
"Životni vek prosečnog sakupljača je 46 godina. On u toku radnog dana, koji traje i do 11 sati, bez plaćenih vikenda, praznika, godišnjih odmora i bolovanja, prepešači oko 19 kilometara, a zarađuje od 10.000 do 15.000 dinara mesečno", kaže Mišo Babović iz Centra za razvoj socijalnog preduzetništva koji je jedan od članova Mreže.
On je istakao da je položaj sakupljača dodatno otežan zbog činjenice da ih većina nema odgovarajuća sredstva za rad - radno odelo, zaštitne rukavice, bezbedno transportno sredstvo, ali ni odgovarajuće mesto za privremeno skladištenje i razvrstavanje prikupljenog otpada.
Iako 90 odsto svih sakupljača čine Romi, Babović ističe da se ne sme zanemariti činjenica da među sakupljačima ima i pripadnika svih drugih nacija koje žive u Srbiji.
"Prosečan sakupljač je Rom, neobrazovan, često bez ličnih dokumenata koji živi i radi u većim gradskim centrima u nelegalnoj i neuslovnoj kući u divljem naselju", rekao je Babović.
On upozorava i da sakupljači, u ogromnoj većini, rade u zoni sive ekonomije.
"Otkupljivači im plaćaju nerealno niske cene pri otkupu, nemaju garancije o fer merenju i uslov da štednjom finansiranju nabavku nove opreme za rad, nemaju pristup povoljnim mikrokreditnim start-ap linijama, nemaju regulisano socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje", rekao je Babović.
On navodi i da postoje samo dve mogućnosti za individualne neformalne sakupljače, a to su programi zapošljavanja u postojeće reciklažne kompanije i programi osnivanja novih socijalnih preduzeća. "Oba modela imaju realnu šansu ako se u njihovu pripremu i realizaciju partnerski uključe civilni, javni i biznis sektor", rekao je Babović.
.jpg)
