Izvor: TvojPortal.com, 23.Apr.2011, 23:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Banatu stanuje beda
(dnevnik.rs) Da je tranzicija koja se već gotovo dve decenije sprovodi u Srbiji iza sebe ostavila bedu, pokazala je i prva socijalna karta koju je napravilo Ministarstvo rada i socijalne politike i koja je samo potvrdilaono što na svojoj koži oseća većina stanovništva. Mnogo ljudi ostalo je bez posla zbog loših privatizacija i gašenja nekadašnjih industrijskih giganata i upravo to je dovelo do toga da i Vojvodina, koja je nekada po razvijenosti stajala rame uz rame sa Slovenijom u zajedničkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << nam domovini SFRJ, ima svoj “jug” u kojem je sve stalo.
Naime, socijalna slika Vojvodine je sve sumornija. Od ukupne socijalne pomoći koje država dodeljuje da bi bednici preživeli, a to znači imali samo parče hleba, čak 40 odsto odlazi u Vojvodinu. Sve do sada se verovalo da je jug Srbije taj kojem se najviše pomaže jer je tamo najviše sirotinje, a sada je jasno da gotovo ceo Banat, gde je malo onih koji danas mogu reći da imaju radno mesto, prosto vapi za pomoći. Zrenjanin, Plandište, Žitište, Vršac, Kikinda, Srpska Crnja… već su godinama u redu onih kojima treba državna pomoć, ali ne samo kroz pružanje socijale već kroz ozbiljna ulaganja i otvaranje novih radnih mesta.
Podaci iz socijalne karte kažu da je ovaj deo Vojvodine najviše postradao, ali da se njemu najmanje okretalo i pomagalo. U ovim gradovima nekada su poslovala velika preduzeća, ali se privredna slika u međuvremenu promenila pa su giganti propali a oni koji su preživeli danas zapošljavaju mali broj radnika, dok su sve ostale otpustili. Novih giganata nema, tu i tamo se otvori pokoje malo ili srednje preduzeće, ali nedovoljno da uposli ni petinu onih koji su ostali bez radnog mesta.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović objašnjava da je Zrenjanin imao nesreću da upravo veliki broj njegovih firmi doživi lošu privatizaciju, dodajući da je današnja socijalna slika najvećim delom posledica promašenih privatizacija koje su iza sebe ostavile socijalnu pustoš.
– Zbog loših privatizacija koje su same sebi bile cilj, mnogo ljudi je ostalo bez posla ili su, pak, nakon neuspelih privatizacija ostali u firmama koje su propale ili su na samoj ivici propasti – objašnjava Đogović. – Zrenjanin je jedan od gradova u kojima je najveći broj radnika imao tu nesreću da radi u takvim firmama. Tužno je što ne postoji nikakva državna strategija na koji način promeniti stvari.
Ista priča je i u ostalim banatskim opštinama, a ekonomista Mlađen Kovačević tvrdi da je kritično i u Severnobačkom okrugu.
– Nedavno sam bio u Subotici i ostao zapanjen time koliko je loše stanje u tom kraju. Od silnih uspešnih firmi koje su tamo poslovale, kao što su “Fidelinka”, “ 29. novembar”, “Agrokobinat” i druge jedino još dobro radi “Pionir” – rekao je Kovačević.
U Srednjobanatskom okrugu bez posla je 18.662 lica, od čega je 16.135 do 55 godina, a 2.527 starije od 55. Samo prošle godine u ovom okrugu je zbog privatizacije bez posla ostalo 1.373 radnika. U Severnobanatskom okrugu na posao čeka 8.420 ljudi, i to 7.373 mlađih od 55 godina i 1.045 starijih, a prošle godine je bez posla ostalo 54 radnika.
Ako se sudi po podacima iz socijalne karte, trenutno u Vojvodini najbolje stoji Sremski okrug, mada je i u njemu mnogo ugašenih nekadašnjih velikih giganata, ali je, zahvaljujući Inđiji i Staroj Pazovi, a u poslednje vreme i Pećincima i Šidu, ovaj deo stao na noge i krenuo u oporavak. Podaci pokazuju da je u Sremskom okrugu trenutno najmanja stopa nezaposlenosti i da je tamo ukupno 1.166 nezaposlenih, od čega je 1.033 do 55 godina a 133 starijih.
Iz izveštaja Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova o radu za prošlu godinu proizlazi da je Pokrajina kroz razne aktivne mere zapošljavanja – a to podrazumeva davanje novca za nova radna mesta, subvencije, kredite – uspela da zaposli oko 20.000 radnika. Međutim, sada kada je obelodanjena socijalna karta i kada je postalo jasno gde je Vojvodina, sasvim je izvesno da će pojedini regioni tražiti da im se objasni gde su otvarana ta radna mesta i kakva je zastupljenost vojvođanskih okruga u tome. Jer, ako je toliko radnika dobilo posao za godinu dana i u isto vreme toliko ljudi skliznulo ili na liniju siromaštva ili ispod nje, onda tu nešto debelo ne štima.
Lj. Malešević
Srbijavojvodinabedabanatsocijalna kartaministarstvo za rad i socijalnu politiku
