Izvor: TvojPortal.com, 05.Apr.2012, 23:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri ključa za bistar mozak
Izvor: Novosti.rs
Neće moći da se napravi pilula za očuvanje memorije, a sve više ljudi u svetu pogađa demencija. Kretanje, zdrava ishrana i igra najvažniji su za očuvanje umnih sposobnosti. STALNA fizička aktivnost, zdrava ishrana i mentalne vežbe - tri su najvažnija faktora za očuvanje umnih sposobnosti, i to tim redom, pokazuju mnogobrojna istraživanja. Za njima slede, takođe po redu, još tri značajna faktora koja "čuvaju ono što je u glavi": kvalitet sna, intenzitet društvenih >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << aktivnosti i nivo hroničnog stresa.
Odmakli smo, dakle, od starog Rima i poslovice "U zdravom telu zdrav duh", ali ne daleko: Fizička aktivnost je i dalje na prvom mestu "sredstava za očuvanje mozga" i prema tome za zdravlje uma nema ničeg pogubnijeg od fotelje i televizora. Sa druge strane, "kvalitet rada" mozga je direktno povezan sa kvalitetom života, pogotovo starijih, pa nije čudo što je Evropska unija izdvojila značajna sredstva za program dugoročnih istraživanja koji kreće 2014. godine.
Istraživanja najvažnijeg ljudskog organa su, međutim, donela i neka iznenađenja, koja su dala novi impuls potrazi za "zaštitnicima" efikasnosti uma. Sada je sasvim jasno da farmakologija neće uspeti da napravi pilulu za očuvanje memorije, iako produženje života svetskog stanovništva neminovno donosi i porast problema sa raznim oblicima demencije. U takvoj situaciji, produženje bistrine uma čak i od dve godine statistički, na nivou države, mnogo znači. A te dve godine je, kako izgleda, dobiti lako, pomoću faktora nabrojanih na početku teksta.
Dovoljno je po pola sata fizičkog vežbanja na dan pet dana u nedelji, i to ne intenzivnog, već šetnje malo bržim hodom, vožnje bicikla, laganog plivanja. Kako to utiče na mozak - jedno je od iznenađenja koje su donele poslednje godine. Dok se ranije verovalo da fizička aktivnost pruža umu "sekundarnu pomoć", time što poboljšava rad kardiovaskularnog sistema, sada se pokazalo da vežbanje direktno izaziva promene u mozgu i štiti neurone.
Sledeća značajna stvar je način ishrane, koju su novija istraživanja takođe direktnije povezala sa radom uma. I tu je otkriveno da poboljšanja u mozgu nisu posledica bržeg metabolizma i boljeg rada kardiovaskularnog sistema, već da potiču direktno od hrane koja se unosi. Hrana za mozak se, pak, može nazvati "mediteranskom" - što ne znači špagete ili pirinač i paradajz, već više ribe i manje mesa, zdravo, maslinovo ulje, puno sirovog i blago termički obrađenog povrća. "Mediteransku dijetu" odlikuje i znatno manje šećera, ali i izostavljanje "industrijske", polugotove i gotove hrane.
Igara koje su dobre za mozak zahvaljujući kompjuterima je sve više - sudoku, razne ukrštenice, igrice za "testiranje" uma. Ali, za razliku od ishrane i fizičkih aktivnosti, njihovi povoljni efekti nisu trajni i donekle su ograničeni: Odnose se samo na polje koje "pokriva" sama veština potrebna za određenu igru.
Poznato je, međutim, da svaki intelektualni rad značajno produžava bistrinu uma i na neki način štiti od demencije. Poslednjih godina istraživanja su pokazala da u poznim godinama učenje jezika ili sviranja novih instrumenata gotovo čudotvorno deluje na mozak. I sama bilingvalnost, korišćenje u životu dva jezika, značajno produžava "život mozga". Jedan od razloga je svakako to što je mozak kod bilingvalnih ljudi, kao i kod muzičara, onih koji su ceo život proveli u intelektualnom radu, više razvijen, pa i destruktivni procesi moraju duže da traju. Istraživanja, međutim, pokazuju da za intelektualno stimulativan život nikad nije kasno. Recept je, otprilike, dajte mozgu dovoljno izazova i zaustavićete destruktivne procese.
