Izvor: Blic, 04.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina dijagnoza netačna
Trećina dijagnoza netačna
Obdukcija umrlog najdragoceniji je izvor podataka o pravom uzroku smrti, bilo da je reč o bolesti koja se ne može zaustaviti, pogrešnoj dijagnozi, poremećaju koji nije uočen, propustu ili neodgovarajućem lečenju. Obdukcija je zakonom obavezna, ali nažalost, njihov broj poslednjih godina je drastično smanjen - kaže u razgovoru za 'Blic' akademik prof. dr Vladimir Kanjuh, stručnjak svetskog glasa u oblasti patologije, koji je nedavno apelovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na svoje kolege lekare da rade obdukciju, jer se samo upoređivanjem obdukcionih i kliničkih nalaza može dobiti pravi uvid u tačnost lekarske dijagnoze i obim lekarske greške.
Koliko se obdukcija rade kod nas? Nedopustivo mali broj obdukcija radi se kod nas i to nam ne obezbeđuje kontrolu kliničkog rada, zbog toga je i zdravstvena statistika manjkava, posebno podaci o mortalitetu, koji su praktično neupotrebljivi. Zanemarivanje obdukcije ne ide u prilog ni lekarima, ni zdravstvu, ni nauci, ni porodici umrlog. Podsećam da je 1965. prof. dr Branko Zogović na klinici u Prištini u 100 odsto slučajeva radio obdukciju, što znači da je svaki pacijent koji je umro u bolnici bio i obdukovan, kako bi dijagnoza bila ili potvrđena ili demantovana. Trenutno, na VMA, od ukupnog broja pacijenata koji su umrli u toj bolnici, samo kod desetine (10,9 odsto) rađena je obdukcija, u Kliničkom centru Srbije taj broj je devet odsto, u KBC 'Zemun'- 3,4 i u KBC 'Zvezdara' 2,3 odsto... Situacija u unutrašnjosti je još gora, jer tamo i nema odeljenja za patologiju, osim u gradovima gde postoji medicinski fakultet.
Kako je u drugim zemljama, koliko se koristi rad patologa?
U sudskim procesima, koji se u inostranstvu vode zbog lekarske greške, uvek se angažuju patolozi, jer oni odlično znaju koji su realni dometi medicine, šta je izlečivo, šta nije. Određen broj netačnih dijagnoza postoji svuda u svetu, čak i u najelitnijim klinikama. U klinici Meji (SAD), vodećoj u svetu, 'lekarska greška', odnosno procenat netačnih dijagnoza, u nekim oblastima kada je reč o određenoj vrsti tumora, kreće se i do 20 odsto! Kroz prizmu obdukcije možemo realno da sagledamo rad lekara, klinike i da te propuste ispravimo.
Koliko naši lekari greše?
Prema mojim nalazima, procenat netačnih kliničkih dijagnoza sa 16,7 odsto pre uvođenja sankcija, nakon 1993. popeo se na 37,8 odsto, što govori koliko su siromaštvo i loši uslovi rada drastično uticali na pad nivoa dijagnostike. Podatak da se rascep zida aorte dijagnostikuje tek u 50 odsto slučajeva, govori sam za sebe. Na kardiološkoj klinici u Novom Sadu, na primer, procenat netačnih dijagnoza je 29 odsto i to je na nivou svetskih iskustava.
Nažalost, pokazatelja koliko se danas greši, nema. Ipak, treba reći i da je određen procenat pogrešnih dijagnoza neizbežan - zbog nedovoljne obučenosti lekara, neodgovarajuće opreme, loše organizacije, nepredvidljivog toka bolesti, pojave komplikacija...
Konačno, lekari nisu bogovi, već obični ljudi. Greška je sastavni deo njihove profesije, međutim, njihova obaveza je da celog života uče, usavršavaju se, kako bi ta greška bila što manja.
'Lekarska greška' ima posledice po pacijenta, pa lekari zasad bolje prolaze?
- Kod nas još uvek nema odgovarajućih mehanizama koji bi grešku lekara sankcionisali na odgovarajući način, ali će i oni, ukoliko želimo da budemo deo evropske porodice, morati što pre da budu u funkciji. Na američkim i evropskim klinikama, ukoliko se pouzdano ustanovi greška, odlukom suda ili lekarske komore zabranjuje se rad tom lekaru, oduzima mu se dozvola za rad privremeno, na određeno vreme, ali i zauvek. Nove tehnologije nisu svemoguće
Da li su nove tehnologije - skener, magnetna rezonanca, ultrazvuk - kojima se može postaviti tačna dijagnoza, razlog za potiskivanje obdukcije?
Obdukcija je najpouzdaniji put do istine i ona nepogrešivo otkriva pravi uzrok smrti. Nove tehnologije, koje su značajno doprinele napretku medicine, boljem lečenju, nisu svemoguće. Koliko je lekar savladao nove metode dijagnostike, koliko precizno ume da tumači rezultate koje dobije? Nove tehnologije imaju i nedostatak - njihova upotreba ograničena je znanjem ili neznanjem, onoga ko ih koristi, pa su propusti neizbežni. Zorica D. Marković
.jpg)
