Izvor: Blic, 08.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina Srbije pod stresom
Trećina Srbije pod stresom
U našoj zemlji više od 37 odsto stanovnika je pod stresom, a svaki deseti je pod stresom tako visokog intenziteta da ne može da ga kontroliše, rezultati su poslednjih istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja 'Dr Milan Jovanović Batut', koji su predstavljeni na jučerašnjem seminaru o zdravstvenim stilovima života u kontroli stresa.
- Zbog toga veliki broj ljudi pati od poremećaja sna i ima depresivne simptome. Istovremeno u našoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemlji u porastu je broj pušača i korisnika sredstava za smirenje, a alkohol se konzumira tri puta više nego mleko - kaže doc. dr Slađana Jović, načelnik Centra za unapređenje zdravlja 'Batuta'.
Stres, kako akutni tako i hronični, može biti značajan faktor rizika u nastanku bolesti srca, krvnih sudova i malignih bolesti koje su, inače, vodeće u strukturi smrtnosti stanovništva Srbije, objašnjava dr Jović.
- Termin 'stres' često upotrebljavamo u svakodnevnom životu. Kažemo kako doživljavamo stres na radnom mestu, u kući, javnom saobraćaju i na ulici. Sve je to, naravno, tačno. Ali kada stres postane neizdrživ, a napetost toliko velika da se ne može kontrolisati, ljudi često traže olakšanje u duvanu, velikom broju popijenih kafa, alkoholu, drogama, agresivnom ponašanju i mnogim drugim aktivnostima kojima zapravo ne razrešavaju problem, već ga čine još većim - objasnio je dr Petar Borović iz Instituta 'Batut'.
Kada smo pod stresom treba znati da se u našem organizmu dešava niz procesa i organizam je izložen nekoj vrsti agresije - na primer traumatskoj, infektivnoj, toksičnoj, psihološkoj agresiji.
Ali postoji i pozitivan stres, kaže dr Jović, koji kratko traje i može imati pozitivno dejstvo na naš organizam.
- U našem organizmu, kada smo pod stresom, luče se hormoni stresa (hormoni nadbubrega) kao što su adrenalin i noradrenalin, kortizol i dr. Oni utiču na porast šećera i masnoće u krvi, ubrzavaju rad srca i podstiču tonus mišića, što znači da se organizam nalazi u stanju pripravnosti da bi savladao problem koji je pred njega predstavljen - ističe dr Jović.
Distres je dugotrajniji, hronični stres, nastavlja ona, koji se javlja kod problema koji dugo nije rešen.
- Tada su hormoni stresa dugotrajno povišeni u krvi i dolazi do iscrpljivanja organizma. Imune snage opadaju i povećava se mogućnost za nastanak teških bolesti hroničnog toka - naglašava dr Jović.
Da bi se stres savladao, svaki čovek treba da isplanira obaveze tako da ne prihvata više obaveza nego što zaista može da uradi. Sonja Todorović
