Izvor: Politika, 11.Nov.2013, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže majstore, nude im se menadžeri
Do posla u Užicu lako dolaze mesari, pekari, zavarivači, a na zaposlenje čeka 300 ekonomista i 90 pravnika
Užice – Kad su nedavno u najuspešnijem preduzeću užičkog regiona, sevojničkoj valjaonici „Impol Seval”, obeležavali još jednu natprosečnu proizvodnu godinu, direktor Ninko Tešić posebno se osvrnuo na jedan od problema sa kojima se, poslujući u privredi, susreće.
– Školovanje kadrova potrebnih privredi je neodgovarajuće. Nastojimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da zapošljavamo mlade radnike, ali dolaze nam kadrovi sa diplomom škola koje, da kažem, ne prepoznajemo. Šta je to, na primer, menadžer u industriji? Gde da ga zaposlimo? Potrebni su nam livci, topioničari, valjači, kojih je nedovoljno – upozorava Tešić.
Slično pričaju i drugi privrednici, željni uglavnom dobrih majstora i vrednih radnika, a ne fakultetlija. Pekara „Sreten Gudurić“ u Užicu zaposlila bi mlade umešne pekare i buregdžije, ali ih nije lako naći. Pamti se događaj kad je firma „Putevi Užice“ po celoj Srbiji tražila građevince za poslove u Sočiju u Rusiji. Na ceni u užičkim preduzećima su tesari, armirači, keramičari, pri čemu se učenicima koji se za te pozive opredele nude i stipendije tokom školovanja. A u srednjim stručnim školama oskudica je đaka, iako oni najlakše dolaze do zaposlenja. Postojeći majstorski kadar je ostario, za mlade majstore i zanatlije, pogotovo ako su stekli iskustvo, prostor se otvara.
Istovremeno, mnogi đaci hrle na društvena zanimanja, rado upisuju gimnazije i slične škole pa potom fakultete, s namerom da se, po savetu roditelja, u karijeri domognu kakvog manje napornog a bolje plaćenog rada. No takvi u ovo vreme baš teško do zaposlenja dolaze. Posustaloj privredi ovakav kadar uglavnom ne treba, a u javnim preduzećima i ustanovama, krcatim zaposlenima, uvek se više cenila partijska knjižica nego znanje, diploma i prosek ocena.
Ima i neobičnosti, poput nedavnog prijema više trgovaca u ovdašnji supermarket „Kvisko“. Traženi su oglasom trgovci, i to sa srednjom, višom ili visokom stručnom spremom.
– Prijavilo se oko 200 kandidata, od čega više od polovine s fakultetom. Primio sam nekoliko, primaću još. Zaposlio sam neke sa završenim studijama menadžmenta, hoću pismenije trgovce, da popravim „krvnu sliku“ moje trgovine – rekao nam je vlasnik „Kviska“ Ljubivoje Ilić.
O problemima fakultetlija govore i podaci o broju nezaposlenih na tržištu rada u Užicu. Trenutno ovde na posao čeka više od 300 diplomiranih ekonomista, 32 doktora medicine, 17 doktora stomatologije, 90 diplomiranih pravnika, više od 100 profesora razredne nastave, pa i 325 maturanata gimnazije...
– Za radno mesto ne brinu majstori i zanatlije raznih struka: mesari, pekari, zidari, tesari, armirači, zavarivači. To su deficitarna zanimanja, poslodavci takav kadar traže. I malo je ovakvih majstora u ponudi, nađe se tek poneki stariji. Mladi tih struka, ako ih ima, ne prijavljuju se na našu evidenciju: ili se odmah posle srednje škole zaposle ili poneko ode na studije. Istina je, dakle, da su majstori mnogo traženiji nego fakultetlije – sumira Dragana Negovanović, pi-ar užičke filijale Nacionalne službe zapošljavanja.
Ali nisu svi sa fakultetskom diplomom u privredi „nepoželjni“. Do zaposlenja mogu doći oni koji su završili tehničke fakultete. Tako je, kazuje naša sagovornica, „Prvi partizan“ nedavno tražio sedam diplomiranih inženjera mašinstva. Na tržištu rada bilo ih je tri, pa su potreban broj popunila lica iz radnog odnosa. Od „društvenjaka“ do posla nešto lakše dolaze oni iz ekonomske srednje škole: administrativci, trgovci, kuvari, konobari.
– Međutim, ti mladi radnici su uglavnom bez iskustva, pa se neretko javlja problem, jer su poslodavcima potrebni iskusni. Onda se nakon kratkog vremena takvi vraćaju na zavod. A uz radno iskustvo, na ceni je posedovanje posebnih znanja i veština: licenci u građevinarstvu, obučenost za rad na CNC mašinama, atesta za zavarivače i slično – napominje Dragana Negovanović, dodajući da je nesklad između potreba privrede i obrazovanja možda u profesionalnoj orijentaciji dece, neodgovarajućem izboru zanimanja, pa i nepripremljenosti društva na promene u privredi i zahteve poslodavaca.
Vredno pažnje, povodom ove teme, svakako je da užičke vlasti poslednjih godina pripremaju otvaranje univerziteta, s novim fakultetima, verovatno tehničkim i umetničkim. Taj odavno najavljeni poduhvat tek treba da se realizuje, verovatno u prostoru nekadašnje kasarne u Krčagovu. Kuda, gde i šta će sa zaposlenjem onih koji tu budu diplomirali, to za sada niko ne govori.
Branko Pejović
objavljeno: 12.11.2013.
