Izvor: Politika, 16.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terzića avlija spojila moderno i tradiciju
Tri godine rada i ulaganja Saše Drndarevića u staro porodično imanje u Zlakusi nedavno su krunisane priznanjem „Turistički cvet”, kao najuspešnije seosko domaćinstvo u Srbiji
Zlakusa kod Užica – Bilo je to pre koju godinu, kad je etno-domaćinstvo Terzića u Zlakusi posetila grupa Kubanaca, a među njima beše jedan posebno ljubopitljiv, po imenu Tito. Predusretljivi domaćin mu sve potanko objašnjavaše, a on je beležio sve što je čuo i video: beše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tu i prstenja, fibula i novca iz doba Rimljana, video je i stenogram sa nekog zasedanja Narodne skupštine iz 1890. godine, pa originalne fotografije sa sahrane Nikole Pašića, srpsku vojničku trubu iz balkanskih ratova...
Gost je marljivo zapisivao, a tek ponešto shvatao iz tog kolopleta istorije. Odjednom, licem mu se razli osmeh: jer, kraj ordenja i činova iz vremena JNA, ugleda niz gipsanih statua svog imenjaka – maršala Tita...
Ovu anegdotu, povezanu s početkom etno-domaćinstva u Terzića avliji, ispričao nam je vlasnik dipl. inž. mašinstva Saša Drndarević (38), koji se posle 18 godina školovanja i rada u Beogradu, sa suprugom i dvoje dece, lane nastanio u ovom etno-domaćinstvu, gde su nekada živeli njegovi preci po majci, Terzići. Tri godine rada Terzića avlije nedavno su krunisane priznanjem „Turistički cvet”, kao najuspešnije seosko domaćinstvo u Srbiji, a stigao je i evropski sertifikat, prvi u jednom selu ovog turističkog okruga.
U međuvremenu, Zlakusu su pohodili gosti sa svih strana sveta, od Kanade i Meksika do Indonezije. A prezentacija ovog etno-kutka otišla je i na noge potencijalnim turistima iz Sjedinjenih Američkih Država. Saša Drndarević je ove jeseni bio tamo na studijskom putovanju, kao član srpskog tima za promociju ovdašnjeg seoskog turizma, koji je za tri nedelje naša sela predstavljao u četiri američke države. Predstavnici tamošnjih agencija najavili su dolazak američkih turista kod nas...
A oni koji dođu, imaće prilike da u Zlakusi, selu poznatom po izradi grnačarije na tradicionalan način, uživaju ne samo u razgledanju pomenutog etno-muzeja već i u smeštaju U davno pravljenim zdanjima pretvorenim u moderne apartmane, kategorisane sa četiri zvezdice. Nameštaj u jednoj sobi, u kući staroj 101 godinu, sav od brezovih oblica. Književnica iz Australije Vasiljka Marić je o toj sobi, u kojoj redovno boravi, i pesmu napisala. U dvorištu šumi potočić, kraj njega stari drveni bunar, letnja pozornica, krčma, travnate livade i drveće, tu je i brvnara sa slamaricama. A kada od svega viđenog i doživljenog ogladne, gosti mogu da prionu na domaće specijalitete, poput kačamaka, belog mrsa, gibanice, pečenja...
– Gosti najviše dolaze od maja do oktobra, ima i onih koji ostanu i koji dan, pa čak i sedmicu. Terzića avlija je i u programu stranih turoperatora, a u Zlakusi se održava i međunarodna kolonija keramike, pa ima i onih koji za nas znaju po tom osnovu, ili nas pronađu preko Interneta – kaže nam Saša Drndarević, prisećajući se podozrenja s kojim su meštani primili njegovu nameru da obnovi staro domaćinstvo i od njega načini turistički dragulj.
– Bio sam uporan. Stare kuće sve više nestaju, a ja sam ove u Terzića avliji počeo da preuređujem. Kao kolekcionar, sakupljao sam svuda, po ovdašnjim selima i beogradskim buvljacima, antikvitete, svakojake zanimljivosti iz prošlosti i stvorio muzej. Do pre godinu dana živeli smo u Beogradu, a ja ovde najviše vremena provodio. Sad je lakše kad smo svi tu. Ulaganja su stalna, zarada ide na nove sadržaje, uvek treba ideja. Smatram da je znanje vrlo važno u ovom poslu, pa pohađam seminare, idem na studijska putovanja – kazuje Saša, dodajući da je za uspeh u ovom poslu potrebna potpuna posvećenost i svakodnevni rad čitave porodice, a zaposlili su i četiri radnika. Pored ličnih ulaganja, dobijao je pomoć od Ministarstva poljoprivrede i holandske vlade, u okviru projekta podrške razvoju turizma u opštinama oko reke Drine.
Saša naglašava da bi gostiju bilo i više kad bi se rešio problem niskog podvožnjaka na barskoj pruzi, zbog čega moderni visokopodni autobusi ne mogu da prođu do Terzića avlije, Potpećke pećine, Zlakuse, pa neki turisti usled te prepreke odustaju od posete. Inače, desetak domaćinstava u ovom selu, podstaknuti uspehom Drndarevića, počeli su ozbiljnije da se bave seoskim turizmom – i ne ide loše.
Branko Pejović
[objavljeno: 17/11/2008]
