Izvor: Blic, 03.Apr.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tenzije zbog krize utiču na bezbednost cele države

Ministarstvo odbrane nema saznanja da može doći do sukoba na jugu Srbije ili na Kosovu, iako prema proceni vojnih službi najveći rizici dolaze iz tog pravca. Najviše smo angažovani u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao faktor stabilnosti i odvraćanja od mogućih incidenata. Nažalost, globalna ekonomska kriza utiče i na bezbednost. Tenzija koja se stvara u građanstvu, koja nije vojna pretnja, ali dolazi uz krizu, reflektovaće se i na Kosovu i Metohiji, a videćemo na koji način, kaže u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << intervjuu za „Blic" Dragan Šutanovac, ministar odbrane.

Da li su i na koji način Kosovske snage bezbednosti pretnja po Srbiju?

- Svakako jesu novi izazov za sistem odbrane. Ne mislimo da na bilo koji način u širem kontekstu 2.500 pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti i 800 u rezervi može da ugrozi bezbednost. Ali bilo kakvo ugrožavanje Srba na Kosovu ugrožavanje je Srbije. Kosovo je crna rupa organizovanog kriminala. Situacija u kojoj se formiraju snage bezbednosti koje treba da liče na neku paravojnu formaciju, a da pri tom nemaju mogućnost privođenja kriminalaca, jeste nelogična.

Hrvatska i Albanija su ušle u NATO. Srbija će ostati usamljena sa statusom vojne neutralnosti okružena članicama NATO. Šta to za nas znači?

- Nije tu samo Srbija, već i BiH, Makedonija, Crna Gora. Ne mislim da će po pitanju bezbednosti to uticati na našu zemlju. S druge strane, činjenica jeste da Hrvatska već ima benefite o pristupanju NATO. Nesumnjivo su EU i NATO garant stabilnosti koju investitori traže. Nažalost, mi nismo ostvarili ni sve mogućnosti od „Partnerstva za mir".



Zašto?

- U prošloj vladi premijer je imao stav da ne treba potpisivati bezbednosni sporazum, a bez njega mi ne možemo da radimo u okviru Partnerstva za mir. Ova vlada ga je potpisala i posle toga smo ostvarili tehničke preduslove za otvaranje kancelarije u NATO. Očekujem da će na leto Ministarstvo spoljnih poslova, u čijoj je to nadležnosti, taj posao završiti.



Da li je parlament razmatrao mogućnost ukidanja rezolucije o vojnoj neutralnosti?

- Vojna neutralnost jeste realnost. Ne mislim da bi se pokretanje tih pitanja i promenom stava u parlamentu bilo šta promenilo u ovom trenutku u odnosu na Srbiju.

Vi i predsednik Tadić pri potpisivanju „Partnerstva za mir" rekli ste da je to samo korak ka NATO, a da je to izuzetno važno jer je NATO prečica ka EU? Da li je NATO još prečica za EU?

- NATO ostvaruje veliki politički uticaj u svetu. Nije sporno da bi nas taj put ubrzao ka EU, ali ne možemo da zaobiđemo činjenično stanje da je NATO prisutan na našoj teritoriji, da smo 1999. godine bombardovani. A veštački stvorena priča oko ulaska u NATO, samo nas udaljava od suštine - kako da budemo partneri.

Kakva je sada komunikacija sa NATO?

- Od formiranja Kosovskih snaga bezbednosti nema sastanaka komandanta Kfora i načelnika GŠ. Imamo profesionalne odnose na nižem nivou.



Predsednik Tadić je najavio da svi u državnoj upravi moraju da smanje troškove. Kako ćete vi to odraditi u vašem resoru?

- Ministarka finansija prošle godine pre rebalansa budžeta rekla je da je najštedljivije bilo Ministarstvo odbrane. U toku prošle godine socijalno smo „otpremili" oko 1.000 ljudi. U skladu sa nastupajućom krizom dobili smo nalog da još smanjimo budžet i to ćemo učiniti kao i ostala ministarstva. Naglašavam da sistem bezbednosti i odbrane ne može da ima isti tretman kao neka druga ministarstva - ne možemo ih se setiti samo kada dođe do incidentnih situacija ili kada su ugroženi ljudski životi, pa da tražimo pomoć.



Gde vidite prostor za uštede?

- Upravo radimo analizu. Moraćemo da redukujemo školovanja u inostranstvu, putovanja, nagrade, da smanjimo troškove energenata, odreknemo se neke opreme, zaustavimo pojedine radove koje smo započeli.

Da li će biti otkaza, smanjenja plata i penzija?

- Radi se nova sistematizacija posle koje ćemo znati koji je broj zaposlenih neophodan za funkcionisanje sistema. Ukoliko bude viška zaposlenih, jedan deo će ići u penziju, a drugi ćemo socijalno opremiti.



Rekli ste da vojska neće biti profesionalizovana do kraja 2010. godine, ali ne i kada će to biti?

- Profesionalizacija je najvažniji prioritet. Zadatak završetka profesionalizacije bio je predviđen sa 2,4 odsto učešća našeg budžeta u bruto društvenom proizvodu. Za ovu godinu dobili smo 2,1, a sada će i to biti smanjeno. To će usporiti profesionalizaciju. Proces se nastavlja fazno. Trenutno imamo otvoren konkurs za oko 2.500 pripadnika profesionalnih vojnika. U ranijem periodu nije bilo dovoljno prijavljenih, a sada ih je po dvoje za jedno mesto.

Da li vojska i njene tajne službe poseduju osim dokumenta u Vojnom arhivu bilo kakav papir vezan za generala Kraljevske vojske Dražu Mihailovića?

- Sve što posedujemo, biće stavljeno na uvid javnosti.

Nisam nadležan za Ponoša

Zašto general Ponoš još nije raspoređen na novo radno mesto?

- Odluka nije u mojoj nadležnosti.

Vlada ne tumara, već zna kako da zaštiti građane od ekonomskih problema

Vlada tumara kada je reč o ekonomskim merama za ublažavanje posledica ekonomske krize. Ima li uopšte kontrolu nad situacijom ili je izgubila kompas?

- Više evropskih vlada je palo usled posledica ekonomske krize, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Vlada Srbije ima jasan plan ublažavanja posledica svetske krize i svakodnevno tragamo za načinima koji će što je moguće više zaštititi građane!

Nastavak na Blic...