Izvor: S media, 03.Nov.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi slobodno da se vrate kućama
Svi gradjani na području Kraljeva čije kuće nisu značajnije oštećene u zemljotresu, mogu mirno da noćas se vrate u svoje domove i ne treba da strahuju od novih pomeranja tla, izjavila je večeras direktorka Republičkog seizmološkog zavoda Slavica Radovanović.
Iskustva pokazuju da posle glavnog, sledi niz slabijih zemljotresa, rekla je Radovanovićeva gostujući u informativnoj emisiji beogradske medijske kuće B92, što se dogadjalo i posle zemljotresa na Kopaoniku >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i Mionici.
Radovanovićeva je podsetila da je u regionu Kraljeva aprila 1987. glavni zemljotres imao magnitudu 4,7 Rihtera i da je do oktobra trajala veća serija koja je okončana zemljotresom snage 4,3 Rihtera, posle čega sve do prošle noći nije bilo zemljotresa na tom širem području.
Radovanovićeva je navela da se i sada može očekivati nešto slično, jer se "način na koji se seizmička energija u jednoj zoni oslobadja, prosto ponavlja."
Prema Radovanovićevoj, zemljotresi koji su se osetili najpre u Srbiji, pa delu Turske, na jednom Grčkom ostrvu, u Hrvatskoj kod Zagreba i Bosnei i Hercegovinini (BiH) kod Mostara, deo su istog seizmičkog procesa.
"Svi mi smo deo istočnog Mediterana, a čigledno da se na tom prostoru nakupilo mnogo seizmičke energije, kazala je ona i dodala da posle 1999. na tom prostoru nije bilo mnogo snažnih zemljotresa, a prema statističkim modelima, bilo je vreme da se ponovo jave," rekla je Radovanović.
Radovanovićeva je istakla da Srbija ne spada medju najtrusnija područja na kojima se dogadjaju katastrofalni zemljotresi, ali da i pored toga treba povesti više računa o seizmičkoj zaštiti.
Direktorka Radovanović je navela da je istraživanje, koje je 2009. radjeno radi agledavanja seizmičkog rizika na prostoru Srbije pokazalo je da 60 odsto objekata ne ispunjava seizmičke standarde.
Kako je objasnila direktorka seizmološkog zavoda, radi se o objektima koji su izgradjeni pre 1970, kada ovi standardi nisu bili uvedeni, a izmedju 1970-tih i 1980- tih izgradjeno je mnogo privatnih objekata bez dovoljno zaštite
No, objekti društvene gradnje iz tog perioda imaju zaista dobru zaštitu, istakla je Radovanović.
Radovanovićeva je dalje istakla da se umodernoj gradnji, za značajne objekte poput mostova na Adi, Žeželjevog ili most kod Beške, kao i moderne bolnice u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, sprovode detaljan istraživanja i seizmološki projekti.
Zemljotres u Kraljevu pokazao je da su zdravstveni objekti tog grada ugroženi, a kako se moglo videti na snimcima, ima i modernih zgrada sa kojih su otpadale mermerne ploče na ulicu, što znaci da su učinjeni propusti u izgradnji, a to je nedopustvio, kazala je Radovanovićeva.
U želji da se što pre sagradi objekat, kako je kazala direktorka seizmičkog zavoda, brzo i olako se prelazi preko potrebne zaštite i minimizira problem zemljotresa.
Radovanovićeva je izrazila uverenje da će posle zemljotresa u Kraljevu svi mnogo ozbiljnije shvatiti značaj istraživačkih radova i projekata seizmološke zaštite u izgradnji objekata, a državni organi preduzeti mnogo ozbiljniju kontrolu, kako su to učinili posle razornih zemljotresa, na primer u Italiji i Turskoj.
(Tanjug)
Pogledaj vesti o: Seizmološki Zavod Srbije
