Izvor: B92, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan prevencije samoubistva
Beograd -- Danas se obeležava Međunarodni dan prevencije samoubistva, kao vodećeg uzroka prerane smrti.
10. septembar Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva proglasile su međunarodnim danom, koji se obeležava kako bi se skrenula pažnja na samoubistvo kao nešto što je moguće sprečiti. Na svetskom nivou broj samoubistava se u proteklih 60 godina povećao za 60 odsto, a svake godine ubije se dvostruko više ljudi nego što strada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u ratu.
"Svetski dan prevencije samoubistva je prilika da se ljudi širom sveta ujedine i preduzmu mere, kao što su adekvatno lečenje osoba s mentalnim oboljenjima, briga osoba koje su pokušale samoubistvo, kao i umereniji medijski izveštaji o tom pitanju", navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
SZO dodaje da ljudi svih uzrasta pokušavaju da se ubiju i da dnevno 3.000 ljudi u svetu sebi oduzme život.
"Svakih 30 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo, a više od 20 osoba dnevno pokuša samoubistvo. Za porodicu i prijatelje osobe koja je izvršila ili pokušala samoubistvo, emocionalne posledice mogu trajati godinama", dodaje se u izveštaju.
SZO sarađuje s vladama zemalja u svetu i drugim organizacijama koje se bave prevencijom samoubistva. SZO navodi i da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta, te da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje 450 miliona ljudi.
Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu. Prošle godine ubilo se čak 880.000 ljudi, pre sedam godina 815.000, i uvek je to dvostruko više od broja stradalih u oružanim sukobima.
"Često se stigne prekasno"
Broj ljudi koji sebi oduzimaju život raste iz godine u godinu. Stručnjake posebno zabrinjava podatak da je broj pokušaja samoubistva 20 puta veći od broja izvršenih samoubistava.
Doktori koji rade u beogradskoj Hitnoj pomoći, po primljenom pozivu pokušaja samoubistva odmah reaguju, ali se desi da stignu prekasno.
"Ili intervenišemo na povredama koje su nastale, koje je ta osoba zadobila prilikom pokušaja samoubistva ili, ukoliko smo uspeli da sprečimo, uz pomoć policije, da ta osoba uopšte sebe povredi, onda ta osoba biva transportovana u psihijatrijsku ustanovu", objašnjava doktorka Hitne pomoći Ivana Radojčić.
Psihijatrijski bolesnici najčešće izvršavaju samoubistvo, ali prema rečima doktora Jovičića, takvu odluku donose i mentalno zdrave osobe.
Osobi koja dođe u Institut "Laza Lazarević" posle pokušaja samoubistva odmah se ukazuje pomoć, objašnjava psihijatar Instituta "Laza Lazarević" Slobodan Jovčić.
"Prima se na urgentno odeljenje, tu se obavi razgovor, koji mora biti što intimniji, sa psihijatrom, i pacijent se na urgentnom odeljenju opservira. Ono što je takođe bitno, pacijent se nikad ne ostavlja sam", kaže on.
Ukoliko osoba ne mora da se zadrži nakon terapije u Institutu, neophodno je da se nakon puštanja prati njegovo ponašanje. Ljudima koji su pokušali samoubistvo pre svega su potrebni razumevanje i podrška okoline.
Polovina stanovništva sa simptomom depresije
Put koji vodi ka samoubistvu najčešće ide preko bolesti depresije, a prema poslednjem istraživanju Instituta "Batut", sprovedenom po nalogu Ministarstva zdravlja, u Srbiji svaki drugi stanovnik ima bar neki simptom depresije.
Kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca depresija je konstatovana kao oboljenje, Nervoza, potištenost, tuga, iscrpljenost i umor - tako se oseća čak 55,8 odsto stanovništva Srbije. Među njima najviše je žena i osoba starijih od 55 godina, ljudi koji žive izvan gradova i siromašni su.
Kako prenosi Blic, sa druge strane, poletno, spokojno, smireno, srećno i sa mnogo energije, odnosno, jednom rečju, dobro se oseća svega 4,4 odsto ljudi. Uglavnom su u pitanju Beograđani, i to oni koji imaju dovoljno novca za život.
Čovek u depresiji opisuje se kao "ličnost u rasulu", koja je doživela poraz koji je rasturio odbrambeni sistem, uz čiju pomoć obično ljudi uspevaju da se nose sa životom.
Ljudi su skloni da pomisle kako osoba u depresiji jednostavno preterano reaguje na udarce koje život nanosi svakom. Stručnjaci, međutim, kažu da ličnost u depresiji ne reaguje preterano. Za nju stvari koje joj se dešavaju imaju sasvim drugačije značenje nego za druge. Ona ih vidi u sasvim drugom svetlu.
Opširnije o ovoj temi u Pregledu štampe.
.jpg)
