Izvor: BKTV News, 21.Jan.2013, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svake godine nekoliko hiljada građana promeni identitet
Nekoliko hiljada ljudi, kako se procenjuje među matičarima, u Srbiji svake godine promeni ime ili prezime, a zakon ne ograničava koliko puta i koliko često jedna osoba to može da uradi.
Jedan čovek iz Kraljeva tako se čak šest puta predomišljao i na kraju se vratio na ono prvo ime iz lične karte. Promena identiteta u matičnim službama sa taksom i svim dokumentima košta tek – oko dve hiljade dinara.
Vesna Galović Marković, šef Odseka za opštu upravu opštine Novi Beograd, ističe da kod njih godišnje lične podatke promeni oko 300 ljudi, a čak 80 odsto su zahtevi za vraćanje devojačkog prezimena.
”Nedavno smo imali zahtev žene koja u 67. godini menja ime Ana u Ljiljana”, priča Vesna Galović Marković.
”Davno je bio jedan slučaj promene imena Brus Li u Zoran. Javljaju nam se i osobe koje zbog promene pola menjaju kompletno lični identitet. Da bi muško i na papiru postalo žensko i obrnuto, neophodni su nalaz lekara i izvod iz matične knjige rođenih u kojoj je pol već promenjen”, rekla je ona.
Matičari kažu da su imali primere i promene neobičnih prezimena zbog ismevanja sredine. Ipak, to nije česta pojava, već se pre može reći da su mnogi ponosni što imaju baš tako specifična prezimena poput Kuga, Gaće, Guzina, Drakula… U Srbiji tako žive i ljudi kojima u ličnoj karti piše Masnikosa, Klizigaća, Trtica, Vrana, Mrak, Lonac…
Zahteve uglavnom podnose ljudi koji žele da uzmu ime ili prezime svojih predaka ili žive u inostranstvu, pa žele da se prilagode toj sredini.
”Kada menjaju ime, naši državljani dobiju novu ličnu kartu i pasoš i tako odlaze u drugu zemlju “rasterećeni” od prošlosti. Ne bi trebalo da bude zloupotreba, jer mi u takvim situacijama tražimo proveru MUP. Imamo dosta primera i da Romi uzimaju srpska imena, jer smatraju da će se brže zaposliti ili da će se bolje uklopiti u društvo”, kaže Ana Tanevski, matičar u Leskovcu.
Pripadnici “jačeg” pola menjaju prezime kada žele da uzmu majčino, jer su u svađi sa ocem ili kada se ožene strankinjama. To rade i mnoga deca koja su odrasla sa majkama, a otac nije brinuo o njima iako ih je priznao na rođenju.
Dozvoljeno je da o tome sami odluče već posle napunjene 15. godine života, ali u takvim situacijama matičari se konsultuju sa Centrom za socijalni rad.
Ima, međutim, sve više onih koji “pokrštavajući se” žele da “izvrdaju” zakon. Oni se nadaju da će uspeti da izbegnu “rešetke” ili plaćanje poreza ako dobiju drugi identitet.
Ne znaju, međutim, da je nemoguće da to urade, jer matičari po službenoj dužnosti šalju policijskoj upravi podatke da provere svaku osobu koja je podnela zahtev. Sve evidencije vode se po matičnom broju, a ne samo po ličnom imenu, i to sprečava zloupotrebe.
Za promenu ličnih podataka važno je da osoba nije osuđivana, da nije pod istragom i da nije zadužena porezom. Moraju dostaviti i izvod iz matične knjige rođenih i venčanih, kao i uverenje o državljanstvu. Ako je proverom utvrđeno da nije bilo povreda zakona, posle uplate takse unosimo nove podatke. Postoji još samo jedan uslov – da novo prezime bude u skladu sa našim običajima, odnosno da nije pogrdno”, objašnjava Vesna Galović Marković.
Izvor: novosti.rs
Tweet
.jpg)
