Izvor: Blic, 05.Jan.2010, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra je Badnji dan
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave sutra Badnji dan, pripremajući se za najradosniji hrišćanski praznik Božić – rođenje Isusa Hrista.
Službama bdenja i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se Rođenje Spasitelja, čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji događaj za hrišćanstvo. Ovaj praznik je i poslednji dan 40-dnevnog Božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića. U pravoslavne domove se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na taj dan unosi badnjak, kome je Crkva dala poseban smisao. Na taj dan ujutro najstariji muški ukućanin zaseče hrastovo ili cerovo drvo - badnjak, koje treba odseći sa tri udarca tako da padne na istok.
Badnjak predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Pali se uoči praznika i gori do Božića, kada se objavljuje radost Hristovog Rođenja.
Dogorevanje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u Novorođenog Hrista.
Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.
Najviše narodnih običaja kod Srba vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj Rođenja u Vitlejemu.
Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u Vitlajemsku pećinu gde je rođen Bogomladenac Isus, koji je povijen u slamu i kojem su se najpre poklonili pastiri. U seoskim kućama slama leži i po tri dana dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.
Postoji običaj da se kuće posipaju žitom, te niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao, jer je Hristos došao da ljude zbliži, nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.
"Ko je gladan neka dođe k meni, ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k meni, da pije vode žive", zapisano je u Jevanđelju.
Na Badnji dan se peče božićna pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan.
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze. Božić je prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Rođenje koje je preporodilo čoveka
Izvor: Glas javnosti, 06.Jan.2010, 07:10
Pravoslavni Srbi 7. januara proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik - roždestvo Gospoda Isusa Hrista - Božić. Božić je svetkovina kojoj se najviše raduju deca, jer je tog dana rođeno najlepše dete - sin Božji. Svi stari proroci koji su živeli mnogo godina pre Hrista najavili su Hristov...
Pravoslavci obeležavaju Badnji dan
Izvor: S media, 06.Jan.2010
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju Badnji dan i Badnje veče, kojima se svečano najavljuje Božić, dan rođenja Isusa Hrista. ..Pravoslavni vernici u Srbiji praznuju Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve koje najavljuju praznik rođenja Isusa...
