Izvor: S media, 06.Jan.2010, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravoslavci obeležavaju Badnji dan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju Badnji dan i Badnje veče, kojima se svečano najavljuje Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Pravoslavni vernici u Srbiji praznuju Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve koje najavljuju praznik rođenja Isusa Hrista, kao i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom.
U porti Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru biće organizovano tradicionalno paljenje badnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << a obred kojim se slavi rođenje Hristovo i rađanje nove vere predvodiće vikarni episkop Atanasije hvostanski.
Epsikop Atanasije predvodiće u ponoć, takođe u hramu Svetog Save, prvu Božićnu liturgiju koja povezuje dva praznika - Badnje veče i rođenje Isusa Hrista - najradosniji događaj hrišćanskog sveta.
Na svim elektronskim medijima, na Badnje veče, biće emitovana tradicionalna Božićna poslanica arhijerja SPC koju je u Srpskoj patrijaršiji, uoči praznika pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, čuvar patrijaraškog trona do izbora novog poglavara SPC.
Paljenje badnjaka
Proslava Badnje večeri počinje službama bdenija i tradicionalnim paljenjem badnjaka u hramovima SPC kada se najavljuje praznik Rođenje Spasitelja, a u pravoslavne domove se unosi badnjak po kome je praznik i dobio ime i kome je crkva dala poseban smisao.
Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.
Dogorevanje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u novorođenog Hrista.
Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se okupljeni oko badnjaka ljudi zagrevaju ljubavlju i slogom a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.
Simbolični običaji
Najviše narodnih običaja u Srbiji vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj Rođenja u Vitlajemu.
Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u vitlajemsku pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist, koji je povijen u slamu i kome su se najpre poklonili pastiri.
U seoskim kućama slama leži i po tri dana dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.
Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao jer je Hrist došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.
"Ko je gladan neka dođe meni ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive", zapisano je u Jevanđeljima.
Porodični praznik
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Sve ostale hrišćanske crkve, među kojima i neke pravoslavne, Božić su proslavile pre 13 dana, poštujući novo računanje vremena i gregorijanski kalendar.
