Izvor: RTS, 18.Avg.2022, 10:55
Sušić o suši: Ovakvi uslovi su elementarna nepogoda, ali postoji načini da ratari to preduprede
Tropske vrućine i nedostatak kišnih dana utiču na ovogodišnji rod useva. Agronom Jovan Sušić iz Poljoprivredne stručne službe Šabac kaže za RTS da je ove godine samo ječam dobro prošao, kao i da je kukuruz najviše ugrožen. Iako se ovakvi uslovi karakterišu kao elementarna nepogoda, ističe da postoji mogućnost da ratari preduprede ovu situaciju.
Jovan Sušić navodi da svaki dan poljoprivrednici kažu da nikada nije bilo ovakva suša. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Ova godina je najizraženija što se tiče sunčanih intervala koji nisu prilagođeni našem klimatu i taj problem je vezan i za vodu – ako je veliko sunce zemlja velike količine vode gubi za svoje hlađenje, kao i mi znojenjem, tako da imamo deficit koji treba da bude upotrebljen za njen razvoj i rast, ali ga nema i onda je biljka u stresu i nastaju problemi", kaže Sušić.
Govoreći o tome koliko je suša ugrozila žitarice, Sušić navodi da je samo ječam prošao u lepim i dobrim uslovima za njegov rast i razvoj.
"Sve ostalo, sem suncokreta za koji mislimo da će proći bez problema, sve je u problemu", dodaje on.
Kiša koja je nedavno padala, kako kaže, ne može da pomogne u rastu i razvoju biljaka u trenutnom stanju sazrevanja, ali može pomoći u nedostatku vlage koja treba da se deponuje za neke naredne periode.
Kukuruz negde i potpuno podbacioOve godine kukuruzom u Srbiji zasejano je više od milion hektara. Govoreći o tome da li je kukuruz svuda podjednako ugrožen, Sušić ističe da ne pada kiša svuda ravnomerno, a i različiti su tipovi zemljišta, tako da zavisi gde je suša uzela najveći danak.
"Negde su zemljišta duboka i po dva metra, negde su plitka zemljišta koja nemaju neki potencijal. Na lošim zemljištima, plitkim, tvrdim, koja ne propuštaju vlagu brzo, jer imamo kiše kada za dva sata padne sto litara po kvadratu, nemoguće je da ta voda prodre u zemljište i da se dobro akumulira za naredni sušni period koji nailazi", dodaje Sušić.
Ukazao je da se u delovima zemlje gde nije bilo kiše po dva meseca ne može očekivati rod koji može da zadovolji ekonomsku opravdanost rada.
Sušić kaže da trenutno izgleda da je kukuruz najviše ugrožen.
"Procentualno je još rano da se govori, jer ima delova gde su kiše bile i gde je kukuruz u nekom procentu od 20 do 30 odsto podbacio, a negde je 100 odsto podbacilo, gde za vreme oprašivanja nije bilo vlage i došlo je do neoprašenog zrna tj. klipa", objašnjava Sušić.
Navodi da vrućine koje se očekuju narednih dana ne mogu mnogo da ugroze kukuruz, jer je on u fazi zrenja.
"Retko koja parcela još ima zelenih listova i da fotosinteza radi i da nalivanje zrna ide, svi ostali koji su se osušili oni su završili feno fazu zrenja i čeka se samo otpuštanje vlage zrna da bi se ubrao plod", dodaje.
Podrivanje zemljišta rešenje problemaUkazuje da ovakvi uslovi mogu da se okarakterišu kao elementarna nepogoda, ali da postoji mogućnost kako da predupredimo ovu situaciju.
"Mi ne možemo da promenimo klimatske promene, ali možemo ih malo ublažiti i smanjiti. Vekovima oremo na nekoj dubini od 25 centimetara, sada imamo mehanizaciju koja to može malo dublje da uradi. Da bi se vlaga deponovala u zemljište moramo produbiti taj sloj", kaže Sušić.
Navodi da to podrivanje treba da bude na 35 do 40 centimetara kako bi vlaga koja periodično pada, a koje imamo dovoljno, ako bi se to rasporedilo u toku godine.
"Ali ona proleti preko zemljišta i ne usvoji se. Kada bi se podrilo zemljište onda bi imali veću mogućnost prodora te vlage u zemljište i deponovanje nje za neki sušni period", navodi on.
Ističe i da se u osnovne mere za obradu zemljišta mora uvrstiti upravo podrivanje, koje se ne radi svake godine nego periodično.
"Da li će se podrivanje zemljišta ponavljati svake četiri ili osam godina zavisi od tipa zamljišta, lokaliteta... Tamo gde leži voda tokom proleća tu se mora podrivati da bi se ta voda odvela u dublje slojeve i da bi se biljka dobro opskrbila za sušni period", naglašava Sušić.
Plamenac naneo mnogo štete kukuruzuNaše biljke su, objašnjava, imale umereni žarki pojas – 28 do 30 stepeni i to je bilo već vruće leto, tako da sadašnje tropske temperature mogu uticiti na pojavu bolesti.
"Osim bolesti, postoje insekti koji se u toplim zimama mnogo razmnožavaju i čija populacija u proleće bude velika. Jedna od takvih je plamenac na kukuruzu koji je ove godine imao čak četiri generacije larvi koje su nažalost ostavile mnogo štete na klipu i stablu kukuruza", dodaje on.
Kada je reč o pšenici, kaže da je svaka godina za sebe i da je ove godine pšenica imala sušni period u martu kada ona bokori.
"Ova godina je prošla sa 50 odsto bokorenja, tako da i nije bilo roda. Osim toga, nije mogla da primi i usvoji hranila koja je dobila u martu kada su joj najpotrebnija", ističe Sušić.
Stradali i pašnjaci, ugrožena proizvodnja mlekaZbog suše su stradali i pašnjaci, na kojima stoka nema više šta da pase. Kako navode stočari, nedostatak hrane odrazio se i na količine mleka koja se dobija od krava i koza.
Pašnjaci su stradali odavno, kaže Sušić i dodaje da je veliki problem obezbeđivanje hrane za sledeću godinu.
"Odraziće se 99 odsto na proizvodnju mleka, jer silaža koja je u velikoj meri hrana naših mlečnih stada lošijeg kvaliteta. U masu silaže treba da bude 40 odsto klipa, a trenutno ga nema ni 20 odsto", navodi on.
Ukazuje da se nadaju da će stoka da preživi, ali da je problem u kvalitetu mlečnih proizvoda.
.jpg)
