Izvor: Politika, 30.Apr.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnjivo gostovanje „Sumnjivog lica”
Možda je hroničar pogrešio smeštajući Nušićevo gostovanje u Pančevu i predstave „Sumnjivo lice“ u godinu 1919. ali je izvesno da je na kraju predstave Čiča Ilija Stanojević umesto cveća dobio šunku
Pančevo – Pančevačko pozorište je imalo tužnu sudbinu. U njemu je od 1942. delovalo Narodno pozorište Dunavske banovine, koje je potom još četiri puta menjalo ime, da bi na kraju postalo Narodno pozorište Pančevo. U Pančevu i danas veruju da je isključivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krivicom jednog tadašnjeg opštinskog funkcionera pozorište ugašeno 1956. godine. Za priču koja sledi značajan je podatak da je pančevačko profesionalno pozorište za nepunu deceniju i po postojanja igralo čak 12 Nušićevih komada.
Nušićeve predstave igrane u ovom gradu čine čudan koloplet još do kraja neistraženih podataka ne samo o životu znamenitog pisca nego i istorije srpskog teatra.
Prvi susret dvanaestogodišnjeg Nušića i Pančeva zbio se 1876. kada ga je otac Georgijes (Đorđe) doveo u radnju „Ćurčin i Stojanović“ da uči trgovinski zanat. Sam Nušić zapisao je da je na naukovanju ostao samo tri dana, dok se usmena i pismena svedočanstva Pančevaca iz tog doba razlikuju. U svakom slučaju Nušić je bio trgovački šegrt najviše dve nedelje. Interesantno je da je jedan od suvlasnika radnje bio Vasa Ćurčin, otac poznatog pesnika Milana Ćurčina. Istražujući veze Pančeva i Nušića, teatrolog Zoran T. Jovanović je otkrio da je Alkibijad Nuša 1882. nastupio kao „deklamator“ na jednoj priredbi u Pančevu, a da je sa Jankom Veselinovićem 1901. u Pančevu prisustvovao u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta, svoje predstave „Tako je moralo biti“. I naredne godine sa glumcima pohodi Pančevo.
Giga Stojnov, najprilježniji hroničar Pančeva u prošlom veku, ostavio je zapis o gostovanju Nušićevog „Sumnjivog lica“ u Pančevu. Kako kaže, ansambl Narodnog pozorišta kojim je „upravnikovao” Nušić, izveo je u prisustvu autora predstavu u bašti hotela „Beograd“. Sticajem okolnosti u Pančevu su se našla dva aktera predstave, koji su nekada bili šegrti u ovdašnjim trgovinama. Pored Nušića, tu je bio i glumac Aca Zlatković, nekadašnji trgovački pomoćnik u radnji Perka Nikolića. Na kraju predstave, zabeležio je Stojnov, svi glumci dobili su cveće, osim Čiča Ilije Stanojevića kome je u ruke tutnuta šunka uz dve flaše stare rakije. Glumac je zahvalio publici rekavši da se već uplašio da će i njemu pripasti „tije bagatela“ od cveća. Ovako ima čime počastiti društvo kod „Tri šešira“.
Tada je Nušić posetio i nesuđenog poslodavca, trgovca Vasu Ćurčina, koji mu je priredio „gala ručak“. Susret je bio „veoma dirljiv“. Nakon toga, Nušić je u Pančevo više puta svraćao privatno, u društvu Bogdana Popovića, Jovana Skerlića i Veljka Petrovića.
Decenijama je u Pančevu važilo da se to dogodilo onako kako je Stojnov zapisao – 1919. godine. Tek pre desetak godina, kada je iz štampe izašla „Književna topografija Pančeva“, teatrolog Zoran T. Jovanović otkrio je grešku u sećanju inače pouzdanog hroničara. Naime, Narodno pozorište jeste u okviru turneje po Banatu gostovalo u Pančevu 1919. ali tada nije moglo biti izvedeno „Sumnjivo lice“, jer je premijera tog komada bila u Beogradu tek maja 1923. godine. U jesen te godine Narodno pozorište je dva meseca boravilo u Pančevu, pa se tada zasigurno zbilo sve ono o čemu Giga Stojnov pripoveda. Jedino se onaj susret u kući Ćurčina mogao zbiti godine 1919.
Miodrag Šašić
objavljeno: 01.05.2012.
.jpg)
