Izvor: Blic, 09.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije retko prihvataju nužnu odbranu
Sudije retko prihvataju nužnu odbranu
BEOGRAD - Ubistvo Srećka Aleksića (21) iz Ćuprije, kojeg je pre nekoliko dana dok je provaljivao u kiosk smrtno ranio Rajko Ribać (42), vlasnik kioska, ponovo je pokrenulo pitanje primene pojma nužne odbrane u našem zakonodavstvu. Sudski procesi u sadašnjoj i bivšoj Jugoslaviji, u kojima je smrt usledila u slučaju nužnu odbrane ili njenog prekoračenja, u javnosti su redovno izazivali ogromnu pažnju. Rajko Ribać je posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ubistva uhapšen i zadržan u jednomesečnom pritvoru, a ova odluka istražnog sudije izazvala je erupciju nezadovoljstva mnogobrojnih privatnika iz Ćuprije, Paraćina i Jagodine, koji su dali podršku Ribaću, te potpisali peticiju za njegovo puštanje na slobodu i oslobađanje svake krivične odgovornosti. Protiv Aleksića je, tvrde privatnici, bilo podneto preko 200 krivičnih prijava, a ni dana nije proveo u zatvoru. S druge strane, vlasnik trafike je, kažu privatnici, pošten čovek, otac troje dece i cenjen građanin.
Ribać i njegova supruga su kobne večeri radili popis i posle završenog posla otišli su kući. Međutim, u trafici su zaboravili važan dokument, pa se Rajko vratio i naišao na provalnika. Rajko je zarad sopstvene bezbednosti sa sobom poneo pištolj jer su mu lopovi, kako je kazao istražnom sudiji, poslednjih dana četiri puta obijali trafiku. Držeći provalnika na nišanu, Ribać mu je naredio da se ne pomera do dolaska policije. Aleksić je krenuo ka vlasniku kioska govoreći: 'Ma, sad ću da izbušim i tebe i njih'. Usledio je fizički obračun nakon čega je Srećko Aleksić pao razbijene glave. U prvom trenutku mislilo se da je Ribać ubio Aleksića hicem, ali je utvrđeno da ga je usmrtio udarcem drškom pištolja u glavu. U trenutku kada je Ribać udario Aleksića, pištolj je opalio a metak je prošao kroz plafon trafike. Prilikom uviđaja policija je kod Aleksića pronašla pištolj za pojasom, kuhinjski nož i šrafciger.
Nužna odbrana, prema Krivičnom zakonu Jugoslavije, nije krivično delo. U zakonu se navodi da je nužna odbrana ono delo koje je neophodno potrebno da bi osoba odbila protivpravni napad na sebe ili drugoga. Počinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane, prema istim odredbama, može se blaže kazniti, a ako je prekoračenje učinio usled jake razdraženosti ili zbog straha izazvanog napadom, može se i osloboditi kazne. Krajnja nužda definisana je na sličan način i takođe nije krivično delo.
Međutim, advokat Moma Bulatović kaže za 'Blic' da se pojam nužne odbrane slabo primenjuje u našoj sudskoj praksi. - Kad donose presude sudije retko, odnosno skoro nikada, ne polaze od toga da je postojala nužna odbrana. Oni najčešće samo konstatuju posledice neke situacije i pođu od toga. To znači da ako je jedan čovek mrtav, a ovaj što ga je ubio živ, onda ta druga osoba mora da bude kažnjena. Da li je napadač koji je stradao pre toga ugrozio nečiji život ili imovinu, ili je nekoga vukao za uši, tukao ga i maltretirao pred poznanicima i porodicom i tako primorao čoveka da se brani, često nije važno. Napadnuti pojedinac koji u takvoj situaciji počini neko delo, pa i ubistvo, mora da brani svoj život ili imovinu i najčešće je već razdražen ili uplašen prethodnim napadom - objašnjava Bulatović.
On kaže da je zakon dovoljno jasno i precizno odredio pojmove nužne odbrane i krajnje nužde, ali dodaje da je potrebna hrabrost sudija da bi se to primenilo u praksi.
- Široka primena ovih odredaba mogla bi dovesti do zloupotreba i oslobađanja nekih krivaca. Međutim, bitno je da sud utvrdi šta se desilo, da li je zaista postojao napad na neku osobu i šta je ta osoba učinila da bi napad odbila, odnosno da li je primenila odgovarajuća sredstva i silu. Ako se utvrdi da se radilo o nužnoj odbrani, ne postoji krivično delo i počinilac se oslobađa. Ako se utvrdi da je nužna odbrana prekoračena u stanju straha ili razdraženosti usled napada, sud može proglasiti počinioca krivim, ali mu izreći malu kaznu ili ga ostaviti bez kazne - kazao je Bulatović. Advokat Tihomir Konstantinović kaže da je u svojoj sudskoj praksi imao dosta slučajeva koji su bili na granici ubistva i nužne odbrane. Nužna odbrana je, objašnjava, jedina pravna situacija kada čovek može da, braneći svoj život, ubije drugu osobu i da za to ne bude osuđen. Zbog toga je, kako kaže, potrebno da sud precizno ispita sve dokaze, sasluša svedoke i angažuje sudske veštake.
- Često je presuda u takvim slučajevima zavisila od stručnosti suda, političke klime, pritisaka policije i medija ili drugih okolnosti. Tumačenje nekog postupka kao nužne odbrane deo je slobodnog ubeđenja sudije, jer u nekoj životnoj situaciji napadač može da postane žrtva. Olakšavajuće okolnosti su ako osoba koja je počinila takvo ubistvo ima besprekornu prošlost, ako je branila svoj život ili imovinu u sopstvenom stanu ili radnji. U pravu postoji pravilo da ukoliko nema dovoljno dokaza ili svedoka uvek treba presuditi u korist optuženog - objašnjava Konstantinović. Z. Dojić
