Izvor: Blic, 16.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studentima previsoke školarine
Studentima previsoke školarine
BEOGRAD - Predloženi cenovnik školarina za samofinansirajuće studije na Univerzitetu u Beogradu studenti komentarišu kao neodrživ. Sa visinama školarina ne slažu se predstavnici sve tri studentske organizacije.
- Takve cene su apsolutno nemoguće i ne dolaze u obzir. I prošle godine su cene školovanja i smeštaja bile visoke, a da li su studenti za to dobili nešto bolje? Jedino su poboljšane plate profesora, a samo zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stranim donacijama neki fakulteti su opremljeni kompjuterima - rekao je Vuk Vučič, koordinator Centra.
On je objasnio da se svake godine ponavlja isto. - Prvo oni postave cenovnik, pa se studenti pobune, pa onda dođe do najgoreg cenkanja. Smatram da je sve što je preko 60.000 dinara preterano - ocenio je on.
Pored toga što su predložene školarine previsoke, studente niko nije ni konsultovao, smatra predstavnik Studentske unije Srbije Jelena Kleut.
- Samo smo dovedeni pred svršen čin. Da ne govorim standardima prosečnih porodica koje treba da plaćaju školovanje studenata. I, opet se ne zna kvalitet predavanja, opremljenost fakulteta, ali ni potrebe društva. Ne zna se ni tačan model izračunavanja, već su cene određene odokativno, a da studenti ni u jednom momentu ne znaju šta dobijaju tokom školovanja - kaže ona.
Ona je upitala da li će sa ovakvim cenama studenti imati bibliotekarski fond na raspolaganju, kompjutere, laboratorijski materijal ili će pare od školarina otići na račune za struju, grejanje i plate profesora. - I, niko se na kraju ne pita kakav je kvalitet nastavnih programa i da li on daje svršenom studentu dovoljno znanja da se odmah posle studija zaposli potkovan teorijskim i praktičnim znanjima. Većina naših diplomaca mora na dokvalifikaciju. Verujem da ovo ne može proći - objasnila je Jelena Kleut.
Aleksandar Đoković, predsednik Saveza studenata Beograd, ukazao je i na druge probleme:
- Ako se neko upisao pretprošle godine imao je jednu cenu studija, prošle godine drugu, a sada treću. Kada se na Zapadu student upisuje i ako je školarina 10.000 maraka, onda on zna da je to cena za svaku godinu i ona se ne menja - objasnio je Đoković.
On je naglasio da je apsurd i to što se na profitabilnim fakultetima kakav je recimo FON uvek probijaju kvote i studenti bez problema plaćaju visoke školarine. I on je otvorio pitanje na osnovu kog modela su izračunate školarine i zašto fakulteti nemaju jedinstven model.
- Za prošlu godinu znam da su fakulteti određivali cene po svom nahođenju i bojim se da je tako i ove godine - rekao je on. - Na privatnim fakultetima cene se određuju kako ko hoće i nikoga ne brine što je tamo školarina 5.000 maraka. Kada državni fakulteti istupi sa cenom, onda je to već problem - objašnjava za 'Blic' dekan Ekonomskog fakulteta Branko Medojević.
On je objasnio da se do cene studija na Ekonomskom fakultetu došlo izračunavanjem troškova za jednog budžetskog studenta.
- Ti troškovi iznose 67.000 dinara, a mi smo onda uzeli da cena bude polovina ove sume. Kada vidite našu prošlogodišnju cenu od 27.000 dinara, uračunate inflaciju i revalorizaciju, dobićete da je ovogodišnja cena realno manja od prošlogodišnje - kaže profesor Medojević. On je dodao da se ne slaže sa odredbom zakona koja studentima koji su ispunili uslov nudi mogućnost da odu na budžetske studije.
- Oni sad padnu godinu, malo se potrude i već sledeće prelaze na finansiranje iz budžeta, a država nema para da ih finansira- rekao je Medojević.
Dekan Građevinskog fakulteta kaže da je njihova računica došla do sume veće od 3.000 nemačkih maraka, ali da su se oni zadržali na cifri od 55.000 dinara.
- Prava mera je cena na ovdašnjim privatnim građevinskim fakultetima koja iznosi 5.000 maraka. Mi moramo da vodimo računa da studentima obezbedimo i dobre laboratorijske vežbe i terenski rad i kompjutere, a da sa fakulteta izađu kao korektni građevinski inženjeri. Sve to zaista košta - objasnio je dekan Građevinskog fakulteta Branislav Ćorić. On kaže da se, gledajući cene studija, mora voditi računa da su neki fakulteti teorijskog tipa, a da je praktičan rad veoma važan za Građevinski fakultet. S. Stefanović Za upis potrebno 15 prosečnih plata
BEOGRAD - Školovanje na univerzitetima u Srbiji najskuplje je u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike. Kada uporedimo predloženu cenu jedne godine studiranja na Stomatološkom fakultetu koja iznosi 2.200 evra, sa prosečnom platom u Srbiji koja je 140 evra, ispada da student koji želi da postane stomatolog godišnje mora da uplati 15 prosečnih plata.
Od načelnika za visoko obrazovanje na Sveučilištu u Zagrebu saznali smo da studiranje nekog od zagrebačkih fakulteta društvenih nauka studenta košta 580 evra, pohađanje tehničkih fakulteta 779 evra, a studija umetnosti i prirodnih nauka 977 evra. Prosečna plata stanovnika Hrvatske je oko 450 evra.
Slovenac, sa prosečnom platom od 600 evra, za jednu godinu školovanja treba da izdvoji od 1.500 do dve hiljade dolara, dok je u Makedoniji, gde je prosečna plata 150 evra, od ove godine određena, takozvana, linearna participacija od 200 evra za studente svih fakulteta. U Republici Srpskoj nadležni još nisu utvrdili cenu studiranja, a u Bosni i Hercegovini studiranje košta oko 400 evra, dok im se prosek plata kreće oko 130 evra, saznaje 'Blic'. J. S. Turajlić: Moje dete ne bi moglo da se školuje
- Fakulteti u Beogradu dugo su raspravljali o školarinama i modelu za njihovo izračunavanje i ja pretpostavljam da su znali šta rade. Kada je reč o odnosu i broju budžetskih i samofinansirajućih studenata, to je otprilike, prošlogodišnji nivo i nema nekih velikih pomeranja u broju - rekla je za 'Blic' Srbijanka Turajlić, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. On je objasnila da studije nisu socijalna kategorija i da onaj koji nije najbolji i ne ode na budžetsko finansiranje neće moći ni da studira. Na pitanje, kako bi platila školovanje svog deteta na Stomatološkom fakultetu koje iznosi 130.000 dinara, profesorka Turajlić je rekla: - Ako ne bi moglo da se finansira iz budžeta, moje dete ne bi moglo da se školuje i studira Stomatologiju, jer ja to ne bih mogla da platim - objasnila je Turajlićeva.
Na primedbu studenata da fakulteti ne pružaju adekvatno znanje za visinu školarine, ona je rekla da pretpostavlja da fakulteti kvalitetno znanje ipak nude.
- Nemam dokaza da to nije tako i zato pretpostavljam da pružaju odgovarajuće znanje - zaključila je ona.
