Izvor: RTS, 13.Avg.2015, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strože kazne za uzurpaciju zemljišta
Već dve nedelje traje javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju mnogo strože kazne za uzurpaciju zemljišta, navodeći da u zakup nije izdato 49 odsto zemljišta, odnosno 240.000 hektara. U Mreži za restituciju tvrde da je reč o tri puta više zemljišta i da je problem u tome što nije do kraja popisano.
Čije je državno zemljište >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i ko ga koristi? Tu zagonetku mogle bi da reše izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu – bar tako veruje ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, čije je ministarstvo predlagač izmena.
Ministarka je na Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Novom Sadu rekla da 49 odsto, ili 240.000 hektara zemljišta u Srbiji, nije izdato u zakup.
"Polovina obradivog zemljišta kojim raspolaže Srbija ostaje ili neobrađena, ili biva nezakonito uzurpirana, čime se gubi više miliona evra godišnje", rekla je ministarka, naglasivši da se trenutno samo u sudskim sporovima od nelegalnih korisnika potražuje oko 22 miliona evra.
Prema rečima ministarke, izmenama i dopunama Zakona uvode se znatno veće novčane kazne za uzurpatore, ali i pravo lokalnih samouprava da skine rod u slučaju uzurpacije od strane nepoznatih lica.
"Izmene i dopune predviđaju pooštravanje sankcija za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i lokalne samouprave koje ne poštuju rokove i procedure u donošenju i sprovođenju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta", rekla je Bogosavljević Bošković.
Iz nadležnog ministarstva uveravaju da će svi imati ravnopravan tretman pri zakupu zemljišta. Mreža za restituciju, međutim, negoduje što oni uopšte predlažu izmene Zakona. Tvrde da Ministarstvo nije nadležno da odlučuje o otuđenju državne svojine već da njome gazduje i upravlja.
Mile Antić iz Mreže za restituciju napominje da je više od 89 odsto ljudi koji potražuju poljoprivredno zemljište ima registrovana porodična gazdinstva.
"S druge strane, imamo organizovane tajkune i određene grupe tzv. predstavnika paora koji se i ne bave poljoprivredom, ali se na sve načine protive da se kroz restituciju razotkrije šta se sve dešava sa poljoprivrednim zemljištem", upozorava Antić.
Mreža traži od Vlade da obezbedi popis i evidenciju javne svojine pre donošenja bilo kakvih propisa.
"Najveći problem je to što se desi sa zemljištem – da ono postane predmet i plen organizovanog kriminala. Znači ono se koristi nenamenski ili ako ga čak neko i koristi namenski, taj ubire profit za sebe, a država nedovoljno vodi računa o tome", kaže Antić.
Nacrt tog zakona je u proceduri javne rasprave od 30. jula 2015. godine, a predviđeno je da traje tri nedelje.
.jpg)
