Izvor: Politika, 21.Jun.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strogi profesori izazivaju sumnju kolega
Milovan Stanišić: Niska prolaznost na državnim fakultetima ukazuje na korupciju. – Ljubiša Rajić: I privatni i državni univerziteti postaju „protočni bojleri”
Na ovom predmetu je normalno da prođe samo dvoje, troje studenata u svakom ispitnom roku. Profesorka viče, vređa nas, čak i gađa indeksom u glavu. Izlazak na ispit uslovljava kupovinom udžbenika. Na predavanja uopšte ne dolazi, čak se trudi da zakaže ispit u vreme predavanja kako bi prikrila sopstvene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rupe u znanju. Žalili smo se nekoliko puta, ali uzalud…
Ova priča grupe studenata (koji su insistirali na anonimnosti) sa jednog od najmasovnijih fakulteta u prestonici može da važi za bukvalno bilo koji drugi državni fakultet u zemlji. Odnedavno, problemom nastavnika kod kojih je niska prolaznost na ispitima počeli su da se bave i fakultetske uprave, a najnoviji podaci Univerziteta u Beogradu govore da ih je 11,40 odsto, što je napredak u odnosu na prethodno stanje (prvo istraživanje na ovu temu), kada je strogih profesora bilo 13,25 procenata.
Prorektorka UB dr Neda Bokan kaže da se često dešava da studenti ne mogu da diplomiraju jer im problem predstavljaju jedan do tri nepoložena ispita. Pri tome, ne može se reći da su to loši studenti, jer je njihov prosek položenih ispita veći od 8,5.
I dok se na državnim fakultetima pravdaju da je ovde reč o borbi za kvalitet, za razliku od privatnih fakulteta na kojima se sa visokim školarinama plaćaju i prolazne ocene, na privatnim visokoškolskim ustanovama odgovaraju da je situacija upravo obrnuta i da niska prolaznost na državnim fakultetima ukazuje na – korupciju.
Profesor dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, kaže da ovde prolaznost zavisi od studijskog programa i godine – od 76 do 85 odsto.
– Niska prolaznost uvek govori o korupciji, jer ako neki profesor obara 90 odsto generacije – onda to govori da nešto nije u redu sa tim profesorom. Njih nema mnogo i tačno se zna ko su oni, na ekonomiji, pravima, da sad ne prozivam, ali to se toleriše iz meni nepoznatog razloga. Većina profesora Univerziteta u Beogradu je časna, a ta nekolicina kvari ugled UB koji je sjajan. Oni treba da budu proterani sa Univerziteta, jer niko nema pravo da mladost Srbije zaustavlja u mestu – smatra Stanišić.
On podseća da je i sam godinama predavao ekonomiju na državnom fakultetu, da je na svom predmetu imao prolaznost od 80 odsto, dok je istovremeno kod koleginice bila „tri koma nešto”. Iako joj je skrenuta pažnja, ona je nastavila po starom.
– Ako profesor nastavi da uporno insistira na svojim „kriterijumima” ili je u pitanju tvrdoglavost, što nije odlika pravog intelektualca, ili je u pitanju interes, a onda je na rukovodstvu fakulteta da to istraži – smatra ovaj profesor.
Na naše pitanje da li na Singidunumu ima nastavnika kod kojih je niska prolaznost, dr Stanišić odgovara „da ne može da bude, jer postoji monitoring”.
– Svi ispiti se snimaju, o svemu postoji trag i profesor ne može da traži od studenta nešto što nije predavao ili što nema u udžbeniku. Ukoliko bi profesor oborio nekog studenta, a da to nije zasnovano na određenim principima, formira se komisija da preispita slučaj. Mi nismo imali primedaba u poslednjih četiri-pet godina. Video-nadzor je najbolji lek protiv korupcije – tvrdi Stanišić.
Profesor beogradskog Filološkog fakulteta dr Ljubiša Rajić, s druge strane, kaže da su mu poznati slučajevi kolega koji su na matičnom državnom fakultetu važili za stroge, dok su na privatnom fakultetu puštali sve koji su se pojavili na ispitu.
– Bilo je i slučajeva kada je profesor sa beogradskog fakulteta predavao i u Čačku i kada bi sa tog fakulteta student hteo da se premesti u Beograd, taj isti profesor mu ne bi priznao položeni ispit. Kako se odmiče od Beograda i Novog Sada tako kriterijumi opadaju, da ne govorimo o Kosovskoj Mitrovici, Novom Pazaru ili Pravnom fakultetu u Kragujevcu – kaže profesor Rajić.
On na svom fakultetu važi za jednog od strožih profesora i naglašava da mu nikada nijedan dekan nije tražio da poveća prolaznost.
– Nekada na ispitu prođe 25, 30 odsto, nekada 70, 80 odsto. Iako moji asistenti tvrde da sam sad nešto blaži, u načelu jesam strog, jer kada student ode da radi u bolnici ili da gradi put, neće biti bitno kolika je prolaznost, već koliko, kako i šta zna – smatra naš sagovornik.
Na komentar da ipak svako od nas može od srednje škole pa do fakulteta da navede barem jednog profesora koji je svoj predmet tretirao kao najvažniji, iako on to objektivno nije bio, Rajić priznaje da postoji problem profesorskih sujeta.
– Često mislimo da je baš naš predmet najvažniji, odnosno nemamo nikakav osećaj za to gde je jedan predmet pomoćni, a gde glavni. To bi moralo da se raščisti, da imamo normalna merila znanja i njima prilagođenu nastavu i udžbenike. Tada više neće biti onih profesora „kod kojih se pada samo ako se oklizneš na koru od banane”, a ni onih koji smatraju da je dobar profesor samo ako obori 90 odsto studenata – kaže dr Rajić.
On ukazuje na još jedan trend u visokom obrazovanju, ne samo kod nas, već u celoj Evropi – veliki pritisak da se poveća prohodnost jer je zacrtano kao standard 40 odsto visokoobrazovanih u jednoj državi. Međutim, po njegovoj tvrdnji, ne postoji nijedan empirijski podatak koji to dokazuje, osim da su veći poreski prihodi.
– I državni i privatni fakulteti se polako pretvaraju u protočne bojlere jer nas sve više pritiskaju da imamo visoku prohodnost – kaže profesor Rajić.
Sandra Gucijan
objavljeno: 22.06.2011
