Izvor: Blic, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiropor rešava klizanje tla
Između 15 i 20 odsto Srbije je obuhvaćeno klizištima. Najviše ih ima u Šumadiji, a najmanje u Vojvodini, kaže za „Blic" Vladeta Vujanić, direktor Zavoda za geotehniku.
Prošle godine je s prolećem krenula i lavina zemlje s desetina klizišta po Srbiji. Bila su ugrožena područja Kruševca, Sečnja, Ljiga, Trstenika, Kragujevca, Jagodine, Čačka... Ove godine bi situacija trebalo da bude manje kritična, zbog blage zime i nedostatka padavina, koje su jedan od glavnih uzroka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klizanja zemlje. Čini se da su svi zaboravili na ovaj problem... a klizišta čekaju.
- Veliki deo prostora Srbije obuhvaćen je klizištima, između 15 i 20 odsto, a najviše ih ima u Šumadiji i obuhvataju oko 30 odsto, dok ih najmanje ima u Vojvodini - objasnio je za „Blic" Vladeta Vujanić, direktor Zavoda za geotehniku.
Veliki broj klizišta ponovo je aktiviran izgradnjom nekih objekata na njima, pre svega saobraćajne infrastrukture, a prema nekim procenama, u poslednjih 30 godina više od polovine je potpuno ili delimično prouzrokovano ljudskom aktivnošću. Prošle godine klizišta su zbrisala stotine kuća u Srbiji, a šteta se procenjuje na desetine miliona evra. Međutim, klizišta prave probleme i kada nisu vanredne okolnosti. Na primer, usled uleganja zemljišta, puca asfalt na putevima ili kanalizacione cevi, smanjuje se upotrebna vrednost zemljišta, a postoje i veliki ekološki problemi kao što je zagađenje vode. Za rešavanje problema klizanja zemlje koriste se različite metode kao što su potporne građevine, drenaža terena, prostorno uređenje ili ekološko obrađivanje klizišta. Pored ovih tehnologija, Srbiji je nedavno predstavljena i tehnologija lakotežećih putnih konstrukcija koja može da se koristi kako za potporu autoputeva, tako i za klizišta na putnoj mreži. Zanimljivo je da je osnovni materijal koji se koristu u ovoj tehnologiji stiropor.
Prilikom izgradnje puteva obično se iskopa kanal kojim će put da prolazi, nakon čega se puni šljunkom, peskom i preliva materijalima kao što su beton i asfalt. Prema objašnjenju Milana Duškova, koji je prilagodio tehnologiju za naše uslove, umesto unutrašnjih slojeva peska stavljaće se kocke stiropora u istoj visini, obično oko pet metara, čime se smanjuje težina na mekanu zemlju ispod autoputa ili na klizištu.
- Tehnologija se koristi u Japanu, Holandiji, a započela je u Norveškoj, u područjima sa glinovitim zemljištem. U Holandiji leži više od milion i po kubnih metara stiropora, dok je u Japanu, zbog planinskog reljefa, ta količina mnogo veća - objašnjava Duškov i dodaje da bi se kod klizišta stavljanjem lakih materijala smanjilo opterećenje koje stvara zemlja koja kreće niz padinu.
Ipak, zbog različitosti klizišta, ova tehnologija ne može rešiti sve probleme u vezi sa ovom pojavom, objasnio je Vladeta Vujanić i dodao da su domaći stručnjaci upoznati s tehnologijom.
Nova tehnologija biće prvi put kod nas primenjena na obilaznici oko Beograda, tačnije na denivelisanoj raskrsnici Batajnica.
- Prema preliminarnoj analizi cena, već u Batajnici bi ušteda trebalo da bude oko 66 odsto, odnosno blizu sedam miliona evra - kaže Duškov. Inače, za probleme klizišta na putnoj mreži prošle godine su izdvojene tri milijarde dinara.
