Izvor: Politika, 01.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štimer srčanog ritma
Profesor Jan Janovšek, prvo ime u Evropi za poremećaje srčanog ritma, Čeh na čelu čuvenog Centra za srce u Lajpcigu, gost Dečje klinike i srpskih kardiologa
Profesor dr Jan Janovšek, predsednik Radne grupe za poremećaje srčanog ritma Evropskog udruženja pedijatrijske kardiologije, Čeh poreklom, na čelu poznatog Centra za srce u Lajpcigu, bio je gost Univerzitetske dečje klinike. Mesto vodećeg stručnjaka za poremećaje ritma srca kod dece i mladih u Evropi dobio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je zahvaljujući specifičnoj, potpuno originalnoj tehnici modeliranja dečjeg srca, kojom je spasao život mnogo dece, a među njima su i mališani iz Bosne i Srbije, njih desetak koje je dr Janovšek operisao u Lajpcigu.
Na poziv profesorke dr Ide Jovanović, direktorke Pedijatrije Univerzitetske dečje klinike, dr Janovšek je kardiolozima iz cele Srbije u Beogradu održao kurs o lečenju aritmija. Takođe je, zajedno sa našim lekarima, razmatrao najbolja rešenja za dvadesetak obolelih mališana iz cele Srbije.
Dr Janovšek, lekar slovenske topline, češke duhovitosti i pričljivosti, za "Politiku" kaže da, iako je na čelu poznate ustanove za lečenje bolesti srca u Lajpcigu, više vremena provodi u Pragu gde mu živi porodica, supruga, sin i ćerka. Sa ponosom ističe da pripada tradicionalnoj praškoj kardiološkoj školi, koja je postala rasadnik talenata za celu Evropu.
• Šta Vas je motivisalo da u svom pretrpanom radnom rasporedu posetite srpske lekare i Univerzitetsku dečju kliniku?
– Uvek volim da pomognem zemljama u okruženju da izgradi dobar zdravstveni sistem. Ovde se medicinska profesija još stvara srcem, a ne novcem i to se ne može naći na Zapadu. Ovde ima entuzijazma, timskog rada i tu se osećam dobro. Od kvalitetnih pojedinaca važnije je da se razvije sistem, da se ljudi edukuju. U Nemačkoj postoji 30 centara za srce, a u Češkoj samo dva, ali se u njima, zato što su centralizovani i bolje organizovani, postižu bolji rezultati.
• Roditelji dece koja boluju od poremećaja ritma srca, odnosno aritmija teško prihvataju ugradnju pejsmejkera, koji će dete nositi celog života. Kakav je kvalitet života deteta sa pejsmejkerom? Njegova budućnost?
– Većina dece sa urođenim manama srca ili koja su operisana, a onda im je zbog poremećaja srčanog ritma ugrađen pejsmejker, posle ove intervencije žive potpuno normalnim životom. Doživljavaju odraslo doba, za razliku od ranijih vremena kada prognoze nisu bile baš sjajne. Kvalitet života, naravno, zavisi od osnovne bolesti, ali kod većine dece je on odličan. Ova deca moraju da dolaze na redovne kontrole, baterije u pejsmejkerima moraju da se menjaju, ali, suštinski, mogu da rade sve što i njihovi vršnjaci. Ne preporučujemo im da rone ili da se bave ekstremnim sportovima, ali sve druge fizičke aktivnosti mogu da obavljaju potpuno normalno.
• Šta se događa sa srcem kada nastane aritmija?
– Poremećaj ritma srčane radnje čest je problem koji se kod dece javlja ulaskom u pubertet ili kod mališana koji su u ranom detinjstvu imali neki operativni zahvat na srcu. Velike nevolje nastaju kada srce izgubi sinhroni ritam, kada leva i desna strana rade "raštelovano", jer tada dolazi do značajnog popuštanja rada srca i potrebno je da se srce vrati u sinhronizaciju.
• U čemu je suština Vaše tehnike modeliranja srca?
Multisajt pejsing je nova mogućnost lečenja srčanog popuštanja koja poboljšava efikasnost srčanog rada, a ne povećava potrebu za kiseonikom. Ljudi koji nisu specijalisti za medicinu lakše će ovo razumeti ako zamisle motor automobila. Pravim poređenje sa motorom, jer posle operacije srce će raditi kao motor koji je naštelovan, a pre operacije je radilo kao nenaštelovan motor. "Nenaštelovano" srce traži veliku količinu kiseonika, a ona ne može da se obezbedi i dete pati. Zato ga modeliramo, odnosno sinhronizujemo, dovodimo u sklad ritam rada leve i desne polovine.
• Da li će ova metoda uskoro moći da se koristi i u klinikama u Srbiji?
– Uveren sam da će uskoro i vaši lekari moći na ovaj način da leče teške slučajeve popuštanja srca, ali prvo je potrebna dodatna edukacija doktora da znaju da procene kada treba uraditi modeliranje kod dece. Metoda nije teška, niti komplikovana.
• Koji uzrast dece je optimalan za primenu ove metode ?
– Volim da kažem kako nijedno doba nije optimalno, ne zbog anatomije, koliko zbog toga što još nemamo iskustvo šta se događa sa žicama kojima je kroz venu plasiran pejsmejker, posle nekoliko decenija, jer deca rastu. Ipak, ova metoda mora da se radi kod jedne grupe dece sa teškim srčanim popuštanjem, za koje je jedina alternativa transplantacija srca. Znači, ovo nije metoda kojom ćemo rešiti problem kod sve dece koja čekaju na transplantaciju srca, ali za jednu grupu dece to je spasonosno rešenje. Tada operacija može da se odloži ili da se dete potpuno skine sa liste čekanja na transplantaciju srca, jer za nju više nema potrebe.
Olivera Popović
[objavljeno: 01.04.2007.]
.jpg)
