Izvor: S media, 23.Nov.2010, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve roditelji (ne)znaju o drogiranju?
U Srbiji ima 25.000 zavisnika od droge, među njima i veliki broj mladih, a čak 15 odsto učenika srednjih škola je bar jednom probalo neku od opojnih supstanci. Najnovija istraživanja govore da su roditelji, ma koliko tvrdili suprotno, loše informisanosti na ovu temu. Rezultati pokazuju da svaki drugi roditelj smatra da narkomanija uopšte i nije bolest, nego problem slabe volje, nečijeg izbora, razmaženosti i hira. Takođe, većina njih ne bi znala ni da prepozna pribor za zloupotrebu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << droga.
Vlade Srbije je u okviru Strategije za borbu protiv zloupotreba droga upozorila da je u Srbiji u proteklih osam godina povećani promet i korišćenje droge, a među zavisnicima je sve više mladih. Kaže se da je korišćenje droge povećano, ne samo u gradovima, već i u manjim mestima u Srbiji, a korisnika ima u svim društvenim grupama, nacionalnim i verskim zajednicama.
U Srbiji je u proteklih osam godina „dramatično povećan promet droge” i zaplenjeno 2,43 tone heroina, 15,9 tona marihuane, 71,6 kilograma kokaina, 90,8 kilograma hašiša i 2,14 miliona tableta ekstazija. U Strategiji koja analizira stanje i predlaže mere za period od 2009. do 2013. godine, podseća se da su u poslednjih pet godina otkrivene četiri ilegalne laboratorije sa savremenom opremom i mogućnošću proizvodnje velike količine sintetičke droge.
Istraživanja među građanima starosti od 15 do 59 godina su potvrdila da je marihuana najčešće korišćena droga koju je probalo 11 odsto građana, a zabeležena je i „blaga tendencija rasta” korišćenja kokaina i sintetičke droge. U Strategiji je ocenjeno i da „organizovani sistem zdravstvene zaštite uz dodatnu reorganizaciju i edukaciju kadrova” može obezbediti pomoć korisnicima droga, a posebno je istaknut značaj prevencije.
U Srbiji 24.000 zavisnika od heroina
Upravo je i Komparativno istraživanje o informisanosti i stavovima roditelja o narkomaniji u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, koje je povodom novembra – meseca borbe protiv bolesti zavisnosti, sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti "Vita" iz Novog Sada, potvrdilo je da su kod roditelja i dalje u velikoj meri prisutne neke od osnovnih predrasuda o narkomaniji.
Iako čak 69 odsto ispitanih roditelja u Srbiji smatra da je dovoljno informisano o problemu narkomanije i tvrdi da bi znalo da prepozna znakove drogiranja, većina njih nebi znala da prepozna osnovni pribor za zloupotrebu marihuane ili heroina. U slučaju kada bi i otkrili ove „alate“ za drogiranje u vlasništvu svoje dece samo njih 27 posto bi znalo da se radi o priboru za korišćenje marihuane tj. samo 19 posto njih da se radi o priboru za korišćenje heroina.
Što se tiče tipičnih predrasuda koje prate problem narkomanije utvrđeno je da 43 posto roditelja i dalje smatra da su potrebne neke posebne predispozicije da bi se problem narkomanije pojavio. Svaki drugi roditelj (50 odsto) smatra da narkomanija uopšte i nije bolest, nego problem slabe volje, nečijeg izbora, razmaženosti i hira.
Zatim, 56 posto roditelja pravi razliku između „lakih i teških“ droga, tj. njih 44 posto nije svesno da svaka droga izaziva zavisnost. Nejasan stav po ovom pitanju, ili opravdavanje takvih podela u praksi roditelje najčešće čini podložnijim manipulacijama i „gledanjem kroz prste“, što može da značajno poveća rizik od razvoja problema.
Najmladji registrovani narkoman u Srbiji ima 12 godina
Među tipične predrasude spada i razmišljanje da je narkomanija neizlečiva. Istraživanje «Vite» pokazuje da samo 44 odsto roditelja u Srbiji smatra da je narkomanija izlečiva.
SITUACIJA U REGIONU
Prema istraživanju bolnice «Vita», roditelji iz Srbije i Crne Gore značajno su više zainteresovani za problem narkomanije (Srbija 69 odsto, Crna Gora 74 odsto) u odnosu na roditelje iz Bosne i Hercegovine (55 odsto). Opšta zainteresovanost za problem direktno utiče i na nivo informisanosti, pa tako ne iznenađuje podatak da nivo informisanosti ispitanih roditelja u Bosni i Hercegovini u određenoj meri niži u odnosu na ispitanike iz Srbije i Crne Gore. U tom pogledu najdrastičnija odstupanja roditelja iz BiH primećena su u slabijem prepoznavanju pokazatelja zloupotrebe droge, kao i kroz podatak da velika većina smatra da je narkomanija neizlečiva.
Istraživanje je pokazalo da roditelji u Crnoj Gori najmanje doživljavaju narkomaniju kao bolest (samo 44 odsto), a više kao slabost volje, razmaženost ili hir. Istovremeno, roditelji u Crnoj Gori imaju najrazvijeniju svest o tome da narkomanija može svakom da se desi (67 odsto), dok su rezultati u Srbiji i BiH dosta niži (57 i 58 odsto). Kada je Srbija u pitanju, nisu primećena značajnija odstupanja u odnosu na okruženje.
-Predrasude na ovom nivou, produžavaju momenat odluke onima kojima se problem desio da krenu sa lečenjem, a kasnije otežava i resocijalizaciju, ako društvo ne prihvata, tj. ne veruje u mogućnost nečijeg povratka u normalne životne tokove- rekao je Milana Vlaisavljevića, autora projekta i direktora bolnice «Vita».
Alkoholizam, narkomanija, inflacija
Što se tiče izvora informisanja, roditelji se ubedljivo najviše informišu o narkomaniji putem medija (49 odsto), a 25 odsto njih izvor informacija nalazi među prijateljima. Iznenađuje veoma nizak procenat informisanja od strane lekara, svega u devet odsto slučajeva i škole, svega pet odsto.
Utisak je da bi zdravstveni i obrazovni sistem trebalo više da se nametnu i imaju značajniju ulogu u prenošenju osnovnih i relevantnih informacija o problemu narkomanije – naglasio je Vlaisavljević, i dodao da najrizičniju uzrasnu grupu čine tinejdžeri od 12 do 17 godina jer se tada dešava više od dve trećine prvih kontakata sa drogom.
-U tom periodu posebno je izražena radoznalost da se probaju i istraže nova iskustva, kao i potreba da se bude prihvaćen u društvu, što detetu povećava rizik od pogrešnog izbora. Zato je od presudnog značaja njihova pravovremena informisanost i pripremljenost. Roditelji su ti koji bi trebali biti najzainteresovaniji da tako i bude- upozorio je Vlaisavljević.
Maja Vidović
