Izvor: RTS, 02.Dec.2021, 23:35
Šta sve nedostaje u mozaiku srpske demografije
Srbija je samo u poslednjih 30 godina izgubila 830.000 stanovnika. Prvi put posle više od pola veka, ima nas manje od sedam miliona. Ključni problem Srbije je broj novorođene dece o čemu je bilo reči i u emisiji RTS-a "Četvrtkom u 9: Samo da nas bude!"
Ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović rekao je da taj problem treba sagledavati kao podmuklu bolest koja je eskalirala i koja je sada veliki problem.
"Pitanje svih pitanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da li i šta može da se uradi. Svaki peti stanovnik Srbije je stariji od 65 godina. Žene sve kasnije rađaju, sve je više razvoda brakova, nukleus porodice je narušen i sve se više narušava. Sve je to deo mozaika i nema jedne mere koja može da se primeni kao formula. To je kompleksan problem na kome mora da se radi. U pitanju je, smatram pre svega stanje svesti", istakao je Dmitrović.
Načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk kaže da nas statistika upozorava da su u pitanju sada već ne godine, već decenije i to se akumulira svake godine.
"Od 1992. godine samo na osnovu prirodnog priraštaja izgubili smo više od 800.000 ljudi a gde su migracije i druge tendencije", rekla je Bjelobrk.
Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da je dva deteta po ženi računica čistog prirodnog priraštaja ali da roditelji moraju da razmišljaju o još mnogo čemu pre nego što se odluče za roditeljstvo.
"I to pre svega majke: da li će naći posao, da li će ostati bez posla ako rode dete, da li će dete moći da upišu u vrtić i slično. Novac pomaže ali nije nešto što će motivisati nekoga da ima dete. Novac je lagan, lako ga je dati i onda pričati o tome ali je potrebno mnogo više od toga da bi se podstaklo rađanje", smatra Jovana Ružičić.
Ekonomista Goran Nikolić veruje da će mere koje se preduzimaju dati neke efekte.
"Povećavanje davanja za one koji imaju decu, posebno instant davanja je da, ako povećate dohodak domaćinstva, onda možete očekivati i prosek rađanja. Skupo je, ali vredi, pokazuju istraživanja", kaže Nikolić.
On smatra da mere koje imaju za cilj da se u Srbiji ublaže negativne demografske tedencije jesu skupe ali da nemamo izbora.
"Danas gotovo trećina zemalja na svetu ima ovakve ili slične mere. Suštinska stvar je da je recimo pre korone Poljska sličnim davanjima, kao što planira Srbija, uspela da popravi natalitet za šest odsto, što nije malo", naveo je Nikolić.
Kaže i da ostale zemlje imaju negativnu stopu nataliteta i da je za nas dobar primer Bugarska jer ima sličan broj stanovnika a prošle godine su imali 3.000 manje rođene dece u odnosu na Srbiju a i stopa smrtnosti je bila veća.
Da li je materijalna situacija presudna Ministar Dmitrović smatra da je svim porodicama sa više dece zajednička religioznost.
"U islamu je recimo porodica još uvek važna i tri opštine u Srbiji Tutin, Preševo i Novi Pazar su jedine koje imaju veći prosek od 1,5 deteta. U Evropi se pokazalo da materijalna situacija nije presudan faktor jer bi onda nordijske zemlje imale po 4-5 dece u proseku. Ulaganje u infrastrukturu, posebno u unutrašnjosti zemlje je veoma važno. Francuska je dobar primer, sa 1,86 i najbolji su u Evropi trenutno", naveo je Dmitrović.
Načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku je podsetila da Francuska već više od 100 godina sprovode pronatalitetne mere.
I oni su počeli sa materijalnim podsticajima a onda su te mere proširili na ono što je bitno i za roditelje i za celu porodicu.
"Nama se smanjuje kontigent žena koje su sposobne da rađaju. Najveći broj živorođene dece imali smo 1976. i 1977. godine i njih su rađale žene rođene posle Drugog svetskog rata kada smo imali svojevrsni bebi bum. Danas je osnovica rađanja manja za pola miliona a jedan od faktora je i emigracija o kojoj nemamo tačne podatke. I kod nas uvek deluju neregularni faktori kao što je osećaj nesigurnosti i stalna borba za nešto", rekla je Bjelobrk.
Rekla je da se Srbija grubo može podeliti u četiri regiona: dva su razvijena i to su Vojvodina i Beograd dok su istočna Srbija i Šumadijski region manje razvijeni i treba gledati širu sliku kako da se porodicama, posebno u manje razvijenim delovima, pruži podrška u celom periodu podizanja dece.
"Ako imate Crnu Travu sa šest živorođene dece godišnje, koje uopšte mere tu primeniti? Lokalni nivo je onaj koji najviše gubi ili dobija ako ima dobar natalitet", istakla je načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.
Brojni problemi za majke Plata od 11.000 nije prihvatljiva za nekoga ko ima decu, navela je Jovana Ružičić iz Centra za mame kao jednu od otežavajućih razloga zašto se žene manje odlučuju za rađanje dece ako nemaju stalno zaposlenje.
"Tri po godine smo imali zakon koji ženama nije garantovao minimalac već su žene često ostajale sa 7.000 dinara koliko su primale na porodiljskom ako nisu imale kontinuitet u radu, već su bile na ugovorima o radu koji su se stalno prekidali i obnavljali", rekla je Ružičićeva.
Pored loših puteva, veliki broj manjih mesta nema dovoljno vrtića a često se postavlja i pitanje zašto bi dete uopšte išlo u vrtić, što dodatno ograničava ekonomske mogućnosti majki. Ovaj problem je, među ostalima, naveden kao jedna od infrastrukturnih problema u emisiji "Četvrtom u 9: Samo da nas bude!".
.jpg)
