Izvor: Politika, 24.Feb.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpsko obrazovanje na PISA testu

Učenici iz Srbije do sada se nisu proslavili na međunarodnom testiranju znanja, a razlog, smatraju stručnjaci, leži u različitosti našeg i drugih sistema obrazovanja

I naše đake, kao i njihove vršnjake iz šezdesetak zemalja na proleće ponovo čeka međunarodna provera znanja funkcionalne pismenosti. Reč je o PISA testovima na kojima su oba puta do sada deca iz Srbije podbacila. Upravo zbog toga prosvetne vlasti, zajedno sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vaspitanja, Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta BU i Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), sutra organizuju konferenciju u beogradskom „Sava centru” pod nazivom „Ka kvalitetnijem obrazovanju u Srbiji – doprinos PISA ispitivanja”.

Mada su PISA testovi počeli da se koriste u svetu od 2000. godine, a kod nas od 2003, Ministarstvo prosvete prvi put sada pokušava da, organizujući skup posvećen ovom vidu testiranja, te testove približi nastavnicima i deci, kako bi time doprineli boljem kotiranju naših učenika na predstojećoj međunarodnoj proveri znanja. Namera prosvetnih vlasti je i da se na osnovu rezultata PISA testiranja unapredi kvalitet i pravednost sistema obrazovanja u Srbiji.

U Ministarstvu prosvete podsećaju da je PISA zapravo međunarodna provera valjanosti školskih sistema. Tačnije, rezultati istraživanja treba da pokažu u kojoj meri obrazovanje u državi uspeva da obezbedi odgovarajuće uslove svim učenicima da razvijaju funkcionalnu pismenost.Tako će sutrašnja konferencija biti prilika da se sa ekspertima OECD-a, domaćim stručnjacima i nastavnicima-praktičarima otvore pitanja o kvalitetu i pravednosti obrazovanja u Srbiji na osnovu rezultata PISA ispitivanja.

Ovo ispitivanje se ostvaruje na reprezentativnom uzorku učenika starosti 15 godina, i održava se svake treće godine. Kada je OECD organizovao 2000. godine prvo PISA ispitivanje, testirano je 265.000 đaka iz 32 zemlje. Na proveri je bila njihova čitalačka pismenost koja će i ove godine, najverovatnije u aprilu, biti „tema” PISA ispitivanja. Srbija je u ovaj projekat ušla 2003. godine kada je održano drugo PISA testiranje na kojem je 275.000 učenika iz četrdesetak zemalja pokazalo svoju matematičku pismenost. Tri godine kasnije učenici iz 57 zemalja bili su na proveri naučne pismenosti. Oba puta, i 2003. i 2006. godine, devojčice i dečaci iz Srbije nisu se proslavili. Bili su u donjem (trećem, odnosno poslednjem) delu rang-liste PISA istraživanja. Recimo, 2006. zauzeli su 41. mesto. Bili su tako ispred Rumuna, ali znatno iza Slovenaca koji su se našli u grupi sa Kanađanima, Japancima, Nemcima, Norvežanima, Korejcima, Česima... Neuspeh naših učenika domaći analitičari su objašnjavali time što PISA testovi ne ispituju enciklopedijsko, već funkcionalno znanje, a u našim školama se više traži memorisanje činjenica nego povezivanje događaja. Na PISA testu se, primera radi, neće naći pitanje: koje godine i kojeg datuma je otkrivena Amerika, već da li je to bilo pre ili posle pada Rimskog carstva, ili pre ili posle Buržoaske revolucije.

Pedagog profesor dr Mladen Vilotijević za „Politiku” objašnjava da je problem u tome što je naš školski sistem veoma različit od onog u mnogim drugim zemljama.

– Ne mislim da naša deca manje znaju i da su lošija od svojih vršnjaka u Finskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj... Jednostavno, obrazovni sistemi nisu kompatibilni. U većini zemalja u školu se polazi ranije nego kod nas i obrazovanje traje devet godina. To sve opet uslovljava i drugačiji način rada i različito strukturisanje gradiva, drugačije programe. Tako da naši i njihovi petnaestogodišnjaci nisu zapravo u istoj ravni i zato ovim testiranjem ne može da se izmeri ono što treba i želi da se meri – ističe Vilotijević koji je u svom radnom veku prošao put od učitelja do dekana Učiteljskog fakulteta.

Prema njegovim rečima, kod nas se deca ispituju uglavnom usmeno ili kroz pismene zadatke esejskog tipa. U najvećem broju zemalja, međutim, test se kao vrednovanje znanja i učeničkih postignuća čak preterano koristi pa su ta deca uvežbana da rešavaju testove koji zapravo „hvataju” činjenice.

Aleksandra Brkić

[objavljeno: 25/02/2009]

Nastavak na Politika...