Izvor: Blic, 12.Jul.2015, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska se truba iz Perua čuje...
Posle 53 godine ja sam prvi u porodici koji je iz Perua došao i video dekinu i bakinu rodbinu u Priboju i Podgorici. Srbija me je opila na prvi pogled, kaže nam Mirko Radović (39), kome je samo ime i prezime obično srpsko.
Najveći Srbin među Peruancima rođen je i radi u Limi od oca Srbina i majke Peruanke, a živi tek kad dođe u domovinu očevih predaka. Tad mu je život kao muzika. Kako to izgleda, uveriće se posetioci Egzita gde će večeras po prvi put nastupiti u Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sviraće i pevati latino balade na gitari iako su mu poznati i ostali muzički žanrovi, naročito iz ovog podneblja.
- Pre mesec dana bio sam na svadbi kod brata od strica u Priboju. Gde god da sam išao, nudili su mi rakiju. Žurka je trajala ceo dan. Toliko je bilo veselo da sam se i ja uhvatio u kolo. Rekli su mi da sam dobro igrao mada se ničeg ne sećam - priznaje Mirko.
Do početka ovog milenijuma niko od Radovića iz Perua nije mogao ni da zamisli da će se vratiti u otadžbinu.
- Deka Milivoje i baka Milka morali su da emigriraju iz Srbije 1948. godine. Deda je bio četnik u Drugom svetskom ratu. Iz italijanskog izbegličkog kampa trebalo je da idu u Australiju, ali je baka imala drugaricu u kampu koja je s porodicom išla u Peru pa su tako sa njima otišli - objašnjava Mirko koji ima četvoricu braće i svi nose srpska imena sa početnim “Mi”.
- Od jela u Srbiji najviše volim ćevape i ajvar, kojeg ja stalno zovem kajmak. Mogao bih po ceo dan da jedem samo hleb i ajvar. Postoji i u Peruu ajvar, ali nema veze sa srpskim - objašnjava Radović.
- Još kao malog baka i deka su me učili srpski i najviše su voleli kad psujem. Napredujem iz godine u godinu, ali je mnogo teška gramatika. Uglavnom bolje pričam srpski od Piroćanaca i prestolonaslednika - smeje se Mirko.
- Od malih nogu pišem i komponujem. Izdao sam jedan album „Živim u tebi“, koji je pregled mog života, života moje porodice, Srbije. Uskoro će i drugi album. Sviram i pevam iz hobija, od muzike samo Ceca može da živi - kaže.
Milivoje i Milka su se sa rođacima iz Priboja i sa Žablja s vremena na vreme dopisivali da bi u potpunosti prekinuli kontakt 1997. godine.
- Ubrzo je preminuo i moj otac Miodrag. Bio sam radoznao da saznam što više o zemlji odakle su mi koreni. Deka i baka pričali su mi o domovini. Što su mi više pričali, sve sam više voleo Srbiju. Preko interneta sam 2001. godine pronašao rođake sa bakine strane u Podgorici i nakon mesec dana odlučio da ih posetim - ističe Radović, koji u Limi ima svoju firmu koja se bavi štampanjem, a muzika mu je hobi.
- Gde god da sam bio u Srbiji, kafići su puni. Mnogi piju, puše i žale se kako nemaju posla. A ja se pitam pa kako možeš da piješ i pušiš ako nemaš posla? Onda valjda nemaš ni para. Međutim, niko nema odgovor na to - čudi se Radović.
Peruanski Srbin se, kako kaže, od uzbuđenja tresao na putu za Srbiju. I kada je došao malo k sebi, Radović nije znao gde da gleda.
- Odmah sam primetio da su devojke prelepe, a ljudi izuzetno predusretljivi. Takođe, oduševio sam se zelenilom pošto je Lima praktično pustinja jer tokom godine ne padne ni kap kiše. Nisam se odvajao od kamere kako bih pokazao baki i deki gde sam bio i šta sam sve video. Odneo sam im „karneksove“ paštete, a oni su jeli i plakali. Deki sam ovde kupio i „moravu“ bez filtera - kaže Radović.
Nakon pet dana u Beogradu Radović je otišao za Podgoricu.
- Tamo me je čekalo više od deset rođaka po bakinoj liniji i bilo je baš veselo - smeje se Radović koji od 2001. godine svake godine i po nekoliko puta dolazi u Srbiju i Crnu Goru.
Potom su mu se javili i rođaci iz Priboja.
- Posebno mi je žao što baka i deka nisu doživeli da se vrate u domovinu. Dok su bili živi, pokušao sam da im prenesem sve zagrljaje, poljupce i pozdrave. A moj cilj je da povratim izgubljeno vreme, našu kulturu, naš jezik, naš identitet. Dobio sam srpsko državljanstvo i pasoš. Imam dve ćerke, Milicu i Milenku, i krstio sam ih u pravoslavnu veru. Svi u porodici sad smo pravoslavci, a uskoro će i moja braća dobiti srpska dokumenta. Voleo bih da jednog dana dođem ovde da živim - naglašava Radović, koji je u Srbiji našao i devojku Mariju..
