Izvor: B92, 27.Jul.2010, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska privreda u minusu
Beograd -- Privreda Srbije je u 2009. godini imala negativan finansijski rezultat od 95,7 milijardi dinara, tj. oko milijardu evra, objavio je Republički zavod za razvoj.
Na kraju 2009. godine u Srbiji je poslovalo 89.658 preduzeća, od čega 88.697 malih i srednjih preduzeća i 961 veliko preduzeće.
Ostvareni gubitak srpskih preduzeća od 373,9 milijardi dinara, odnosno oko 4 milijarde evra, za 34,4 odsto je veći od iskazane dobiti od 278,2 milijarde dinara, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oko 2,9 milijardi evra.
U njima je bilo zaposleno ukupno 1.058.039 radnika, i to u malim i srednjim preduzećima 608.353, a u velikim 450.186 radnika.
Posle dve godine pozitivnih tendencija i povećanja zaposlenosti, u 2009. u odnosu na 2008. godinu smanjen je broj zaposlenih za 59.845 radnika, odnosno 5,4 odsto, a broj preduzeća za 68 ili 0,1 odsto, naveo je Republički zavod za razvoj.
Iako su sprovedene strukturne reforme i poslovanje privrednih društava u povoljnijem poslovnom okruženju uticali na pozitivno finansijsko poslovanje privrede u 2006. i 2007. godini, svetska ekonomska kriza doprinela je nerentabilnom poslovanju preduzeća u 2008, a njene posledice su naročito vidljive u 2009. godini, dodaje se.
Tokom prošle godine velika preduzeća i prerađivačka industrija generisali su najveći deo neto gubitka privrede.
Osnovano je 11 odsto preduzeća manje, a ugašeno 17,2 odsto više preduzeća u poređenju sa 2008. i pogoršan je odnos osnovanih i ugašenih preduzeća - na svako ugašeno osnovana su tri nova preduzeća, naspram četiri u 2008.
U 2009. godini poslovna aktivnost smanjena je za 17 odsto, a povećana je stopa izgubljenog kapitala na 31,6 procenata, prema 27,5 odsto u 2008. Stopa izgubljenog kapitala u prerađivačkoj industriji je 44,7 odsto.
U 22 odsto preduzeća registrovan je gubitak na supstanci, a radi se, uglavnom, o malim i srednjim preduzećima i sektoru trgovine, mada je najveći gubitak registrovan u prerađivačkim gigantima "Ju Es stilu" i HIP Petrohemiji.
Kako je navedeno, blago povećanje produktivnosti rada, uglavnom je rezultat smanjenja broja zaposlenih, a ne dinamičkog rasta bruto dodate vrednosti, a produktivnost je rasla brže od troškova zarada.
