Izvor: Danas, 13.Jun.2016, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji nedostaju IT inženjeri

Beograd - Potreba za IT stručnjacima iz godine u godinu je sve veća, a zbog malih upisnih kvota fakulteti koji školuju ovaj kadar ne mogu da odgovore na zahteve privrede. Prema nekim procenama, Srbiji fali 10.000 IT stručnjaka, a kolike su potrebe za ovim kadrom najbolje pokazuje podatak da firme koje posluju u našoj zemlji dovode strance, jer domaći sistem visokog obrazovanja ne uspeva da „proizvede“ dovoljan broj IT inženjera.

- IT industrija je jedna od retkih privrednih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << aktivnosti u kojima naša zemlja može uz mala ulaganja u relativno kratkom vremenu da postigne značajne izvozne rezultate, dok u drugim granama država mora da izdvaja značajna sredstava za subvencionisanje radnih mesta i ostale pogodnosti da bi privukla investitore. U IT industriju investitori dolaze sami i nikakvo subvencionisanje nije potrebno - kaže za Danas Milo Tomašević, prodekan za saradnju sa privredom na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu.

Da je povećanje upisnih kvota na studijskim programima informacionih tehnologija potrebno slažu se i država i univerziteti i privreda, ali je ključno pitanje ko treba da obezbedi preduslove za to. Upisne kvote su definisane akreditacijom, a svako povećanje podrazumeva dodatni prostor i kadrove. Pojedini profesori Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu ukazuju da se akreditacioni standardi krše i sa postojećim brojem studenata. Milo Tomašević smatra da se problem nedostatka prostora može lako rešiti, bez dodatnih ulaganja, preraspodelom praznog prostora u državnoj svojini.

Posle višegodišnjih pokušaja da im država dodeli na korišćenje zgradu "Lola", pa čak i izvršnog rešenja vlade koje je kasnije poništeno, ETF je dobio samo jedan sprat u "Loli", u koji studenti iz bezbednosnih razloga ne mogu da uđu, objašnjava Miodrag Popović, bivši dekan tog fakulteta.

I na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na kojem se takođe školuju IT stručnjaci, kubure sa nedostatkom prostora, a nade polažu u 10.000 kvadratnih metara u okviru Naučno-tehnološkog parka, čija izgradnja bi trebalo da se završi za dve godine. Taj prostor predviđen je za laboratorije koje bi koristili studenti nekoliko studijskih programa iz oblasti informacionih tehnologija na FTN-u. Zbog toga će ovaj fakultet tražiti povećanje kvota u narednom akreditacionom ciklusu, saznajemo od Dragiše Vilotića, prodekana za nastavu na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

On misli da država nije jedini krivac u ovoj priči, jer, kako kaže, neki fakulteti bolje stoje s prostorom i inicijativa za proširenje kvota mora da potekne od njih. Ali ključan problem, po njegovom mišljenju, je kadar.

- Uslovi rada u IT industriji kod nas izuzetno dobri, a plate, čak i početne, višestruko su veće od prosečne, pa je najbolje studente skoro nemoguće zadržati na fakultetu. Ostanak na fakultetu sa trenutnim platama i obimom posla je postao neatraktivan, pa je opterećenje postojećeg kadra veliko, što u budućnosti može da se odrazi na kvalitet obrazovnog procesa. Rešenje je da se dodatno plate nastavnici i saradnici u ovoj oblasti, kao i otvaranje novih saradničkih mesta finansiranih od države - ukazuje Milo Tomašević.

Miodrag Popović ističe da će se ETF suočiti sa nedostatkom kadra već za dve, tri godine, jer deo profesora odlazi u penziju. Popović smatra da bi mlađi kadar fakulteti mogli da zadrže ne samo većim platama već i ako se država uključi u rešavanje njihovog stambenog pitanja, kao što je to urađeno sa Univerzitetskim naseljem.

- Asistenti na pomenutim studijskim programima zarađuju u proseku 55.000 do 60.000 dinara, pa i do 70.000 dinara, računajući dodatak zbog povećanog obima posla, što je na nekim drugim fakultetima plata redovnih profesora. Ali ako se ima u vidu da IT stručnjaci već pri prvom zaposlenju u startu mogu da dobiju 1.000 evra, jasno je da fakultet nema načina da ih zadrži. Veliki broj naših studenata se zapošljava još na studijama - objašnjava Popović.

Ovaj problem novosadski FTN rešio je tako što je omogućio dvojni radni odnos nastavnicima i saradnicima u kompanijama iz IT sektora koje su osnovali neki od njihovih profesora. Veliki broj diplomaca FTN-a zapošljava se upravo u ovim kompanijama.

Među svršenim srednjoškolcima vlada ogromno interesovanje za upis na studijske programe iz oblasti informacionih tehnologija, što je potvrdilo i najnovije istraživanje Infostuda. Ukoliko bi se kvote drastičnije povećale, mesta bi sigurno bila popunjena, ali je pitanje da li bi svi mogli uspešno da studiraju.

- Dok sam bio dekan primali smo između 500 i 560 studenata. Pratio sam šta se dešava sa poslednjih 100 sa rang-liste i ispostavilo se je manje od 10 odsto uspelo da pređe u narednu godinu. Škola ne usmerava u dovoljnoj meri decu kao tehnici i informacionim tehnologijama i to mora da se promeni, da bi se poboljšala baza iz koje se regrutuju budući studenti - smatra Popović.

S druge strane, Milo Tomašević ukazuje da "nemaju sve firme potrebu za vrhunskim kadrom“ i da mnogi poslovi mogu da se obavljaju rutinski. A ti najbolji, koje „proizvede" ETF uglavnom odlazi iz zemlje i nastavljaju obrazovanje na vrhunskim svetskim univerzitetima.

Šuvakov: Odgovorni i univerziteti

I dok univerziteti očekuju da država na sistematičan način reši problem nedostatka kadrova u IT industriji, resorno ministarstvo delimičnu odgovornost prebacuje na visokoškolske ustanove. Pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov kaže za Danas da univerziteti slabo koriste mogućnost da "prebacuju" kvote među svojim fakultetima i na taj način optimizuju ponudu i potražnju. On smatra da bi budžetske kvote trebalo raspisivati po studijskim programima, a ne po institucijama, jer fakulteti "prebacuju" veći broj budžetskih mesta na manje popularne studijske programe, pošto nemaju problem sa prilivom samofinansirajućih studenata na atraktivne programa, kakvi su i oni iz IT oblasti. To je, prema mišljenju Šuvakova, krajnje nefer prema studentima iz socijalno ugroženih porodica.

Nastavak na Danas...