Izvor: Blic, 06.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija je lider u regionu
Srbija je lider u regionu
Srbija je regionalni lider, ocenjuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Od 175 zemalja koje rangira Svetska banka, Srbija je ove godine 68, što je u odnosu na 2005. napredak za 27 mesta. Običan svet baš i ne razume zašto nas toliko hvale. Tim pre što je jedna Rumunija tokom 2006. usisala duplo više stranih investicija od nas - čak osam milijardi evra.
Eksperti Svetske banke ocenili su da je tokom 2006. najbolja poslovna klima vladala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Singapuru, najgora u Kongu, a među zemljama u tranziciji za šampiona reformi proglašena je Gruzija. Prošlogodišnji šampion Srbija ocenjena je kao zemlja s 'nižim srednjim dohotkom' na nivou proseka zemalja centralne Azije. Meren bruto društvenim proizvodom (BDP) po stanovniku, taj nivo, prema računici Svetske banke, iznosi tek 3.280 dolara, a čak 29,1 odsto BDP-a još je u zoni sive ekonomije.
Prema oceni međunarodnih eksperata, Srbija je danas privlačnija za strane investitore mnogo više nego što to domaća javnost pretpostavlja. Uz pohvale za dubinu reformi, a posebno za pojednostavljenje propisa vezanih za spoljnu trgovinu, Srbija je u poslednjem izveštaju Svetske banke svrstana ispred svih ostalih republika bivše SFRJ, izuzev Slovenije koja je članica EU, a u neposrednom okruženju bolje ocene dobile su samo Bugarska i Rumunija, države koje od Nove godine postaju članovi EU. Nažalost, to ne znači da je period bolnih promena pri kraju.
Tranzicioni indikatori koje prati EBRD pokazuju da je tranzicija u Srbija tek na pola puta i da se pred srpskom ekonomijom nalaze još mnogi izazovi.
- Uprkos dobrim performansama, tek ste na sredini procesa i zaostajete za ostalim zemljama, jer ste kasno krenuli u tranziciju - kaže vodeći ekonomista EBRD Piter Sanfi ocenjujući da je upravo to kašnjenje razlog nezadovoljstva građana koji su se često i nerealno nadali bržem napretku i dostizanju standarda kakav su imali građani SFRJ.
Visoke stope rasta često su varljive jer je, po pravilu, startna osnova niska. O tome najbolje svedoči primer Azerbejdžana, ovogodišnjeg rekordera sa stopom rasta BDP-a od čak 25 odsto, a sa stvarnim stanjem u privredi koje je daleko ispod ovog nivoa. Na jednom skupu o srpskoj tranziciji, održanom proteklog proleća, ekonomista Petar Đukić, profesor Tehnološkog fakulteta, ukazao je na činjenicu da Srbija od 2000. do 2005. konstantno ostvaruje godišnju stopu rasta nezaposlenosti od šest odsto godišnje. Danas u Srbiji ima oko 34 odsto nezaposlenih više nego 2000. godine (blizu milion ljudi), rekao je Đukić uz zaključak da će se tranzicija u Srbiji završiti onda kad stopa nezaposlenosti počne drastično da opada.
Da bi se to dogodilo, potrebno je mnogo više investicija, posebno onih koje zovemo grinfild, koje i donose najviše novih radnih mesta. A to je teren gde Svetska banka u svom ovogodišnjem izveštaju Srbiji nije dala povoljnu ocenu. U pogledu izdavanja dozvola za rad, registracije imovine i komplikovane procedure za kupovinu skladišnog ili poslovnog prostora, Srbija se među 175 rangiranih zemalja nalazi na 157. mestu. Još daleko od lokomotive koja vuče vagone s novim radnim mestima.
Branislav Krivokapić Za stečaj dve i po godine
Iz godišnjeg izveštaja Svetske banke proizlazi da proces zatvaranja preduzeća i stečajnog postupka u Srbiji traje prosečno 2,67 godina, prema 1,4 u OECD, i košta 23 odsto vrednosti objekta, prema svega 7,1 odsto za OECD. Kreditori, investitori, radnici i drugi potražioci u proseku naplate tek 22,6 centi na jedan uloženi dolar, a taj prosek za OECD je 74 centa na dolar.
