Izvor: Politika, 26.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporo rešavanje zagađenja u Pančevu i Boru
Saniranje takozvanih istorijskih zagađenja palo je na države jer Svetska banka nije dozvolila da zakoni o privatizaciji prevale tu obavezu na kupca
Već se pet godina zna da oko 230 postrojenja u Srbiji treba do 2015. godine da pribavi integrisanu dozvolu za rad, koja predstavlja potvrdu da ne ugrožavaju životnu sredinu. Do sada nijedno preduzeće sa tog spiska nije podnelo zahtev za tu dozvolu, što znači da niko od njih ni posle toliko vremena nije ispunio međunarodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekološke standarde. Shvativši da se većina ne uznemirava mnogo oko tog roka, kome je istekla gotovo polovina, ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je proletos donelo uredbu kojom je propisalo neku vrstu faznog sleda rokova za pojedinačne industrijske grane. Prerađivači mineralnih sirovina moraju u narednih mesec dana da podnesu zahtev za dozvolu, potom će i ostali doći na red u narednim godinama, sve do 2015. godine.
– Ne može se reći da niko nije počeo da radi na ispunjavanju uslova, ali šta sa ostalima? – pita se Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra. – Vremena nema mnogo a mi ne želimo da, kada istekne rok, zatvaramo preduzeća i šaljemo radnike na ulicu, kao što su Slovenci bili prinuđeni da učine svojoj rafineriji jer se nije prilagodila evropskim ekološkim standardima.
Osim pritiskanja kompanija da ispune uslove za integrisanu dozvolu za rad i spreče dalja oštećenja životne sredine, država ima muke sa sopstvenim obavezama da sanira istorijska zagađenja, to jest talog višedecenijskog trovanja okoline štetnim materijama teške industrije. Saniranje istorijskog zagađenja palo je na sve bivše komunističke zemlje, objašnjava Vesić, jer Svetska banka nije dozvolila da zakoni o privatizaciji prevale tu obavezu na kupca, mada na zapadu ima i takvih zakonodavnih rešenja. Ti zahvati su toliko skupi da smo barem jednom pokušali da se oslobodimo tog troška budući da je ministar Oliver Dulić svojevremeno izjavio da je jedna od najspornijih tačaka pregovora sa „Gaspromom” oko NIS-a bilo pitanje ko će sanirati istorijsko zagađenje u Pančevu.
Otkako smo morali da popustimo pred čvrstim ruskim pregovaračima prošla je već skoro godina, ali radna grupa koja treba da ispita nivo zagađenja i metode izlečenja tek je formirana, pa se još ne zna kada će početi i koliko će nas koštati otklanjanje ekološke štete u Pančevu. Nije poznato ni koliko će nas po džepu udariti saniranje zagađenja u Kragujevcu, što je ostalo na Srbiji još od dogovora sa „Fijatom” pre godinu dana.
– Rezultate za Pančevo znaćemo za oko šest meseci, možda i četiri. Radna grupa nije mogla ranije da bude osnovana zato što ona podrazumeva obimne istražne radnje, bušotine, karakterizaciju zemljišta, ispitivanje vode, dosta rada u laboratoriji. Za istraživanja u Kragujevcu Italijani i mi smo angažovali francusku firmu SGS. Oni su nam izveštaj o nivou zagađenja dostavili na odobrenje i u narednih desetak dana će predložiti metode saniranja. Većina tamošnjeg zemljišta nije zagađena, izuzev jednog dela, ispod fabrike, što i nije mali komad zemlje. Vazduh nije zagađen, podzemne vode jesu, ne dramatično, ali „Fijat” traži da sve bude idealno čisto. SGS je za vode već dao predlog, oni misle da je najbolje da podzemne vode skreću ka postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, da se tu prerađuju i, kada dostignu potreban nivo čistote, vrate. Složili smo se sa tim predlogom – kaže Vesić.
U Boru je država izuzela iz procesa privatizacije, to jest sada restrukturisanja, deo zemljišta koji je istorijski zagađen i koji ćemo mi morati da saniramo. Pošto u našem budžetu nema toliko para, od Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj uzet je kredit od 32,5 miliona dolara. Kreditori nas, objašnjava Vesić, pritiskaju da počnemo sanaciju jalovišta dok se mi pribojavamo da ćemo u decembru morati privremeno da zaustavimo projekat.
– Krajem godine ćemo možda morati da zastanemo jer do tada kombinat u Boru mora da se restrukturiše i treba da osnujemo preduzeće koje će da gazduje izuzetim delom. Onaj ko bi ušao u strateško partnerstvo sa državom, morao bi za četiri godine da nabavi tehnologiju koja neće nastaviti da zagađuje. To će verovatno koštati oko 300 miliona evra. Naša obaveza je da za pet godina saniramo istorijsko zagađenje u izuzetom delu – rekao je Vesić.
V. Vukasović
[objavljeno: 27/10/2009]
