Izvor: Politika, 18.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spora skupština ugrožava pravni poredak
Protekli svi rokovi za usklađivanje zakona sa Ustavom. – To što Ustavni sud nije doneo odluku o „Nacionalnom stroju” nije alibi za državne organe da ne preduzimaju mere protiv onih koji šire mržnju
Ustavni sud Srbije danas obeležava 45 godina od održavanja svoje prve sednice 1964. godine. Promenjene društveno-političke okolnosti odrazile su se i na širenje nadležnosti suda koji, sem zaštite ustavnosti i zakonitosti, kontroliše i saglasnost unutrašnjeg i međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prava, rešava gotovo sve sporove o sukobu nadležnosti, a ima i ulogu zaštitnika osnovnih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Novina je što USS može da ocenjuje ustavnost zakona i pre nego što stupe na snagu, odnosno postanu važeći. Sem o zabrani rada političkih stranaka, sindikata, udruženja građana, verskih zajednica, ovaj sud odlučuje i o povredi Ustava od strane predsednika Republike.Ustavni sud Srbije uživa ugled u svetu i punopravno učestvuje u međunarodnim asocijacijama ustavnih sudova, a odskora je promenioi vizuelni imidž. To je prva institucija u kojoj će ubuduće sudije na sednicama nositi crne toge, kaže u intervjuu „Politici” dr Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije.
Za građane je najzanimljivije uvođenje ustavne žalbe. Sedmično stiže nekoliko desetina, ali za nepunu godinu sud je usvojio tek desetak žalbi. Zašto?
Do kraja januara ove godine Ustavni sud primio je oko 2.100 podnesaka naslovljenih kao ustavna žalba, kao i nekoliko stotina drugih kojima se ukazuje na „povredu prava” i traži „zaštita” od Ustavnog suda. Moram da naglasim da podnosioci ustavnih žalbi još ne sagledavaju specifičnost ovog ustavnopravnog sredstva. Ustavnom žalbom mogu se štititi samo ustavna prava i slobode ukoliko su ih povredili organi vlasti i tek ako su prethodno iscrpena sva druga pravna sredstva. Često se zahteva da sud postupi i kao instancioni sud, da oceni rad i odlučivanje redovnih sudova i da „presuđuje u korist podnosilaca” ili da reši određene sporove iz privatnopravnih odnosa, što nije nadležnost Ustavnog suda. Sud po ustavnim žalbama postupa tek od aprila 2008. godine, adesetak odluka kojima su usvojene ustavne žalbe– nije ni malo ni mnogo. U tim slučajevima sud je utvrdio povredu ustavnih prava. Efekat odluka ne sme se meri samo brojem, već i sa stanovišta sadržine i značaja odluke za utemeljenje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava i sloboda. Savezni ustavni sud u Nemačkoj, gde ustavne žalbe imaju dugu tradiciju, godišnje usvoji oko dva odsto podnetih žalbi.
Ustavnom sudu upućuju se zamerke da postupci traju dugo, a predmeti na red stižu za godinu, dve, pa i kasnije?
Ne sme se zaboraviti da je Ustavni sud u proteklih nekoliko godina, do izbora sadašnjih sudija, bio u svojevrsnoj „blokadi”, više od tri godine. Iz ranijeg perioda preneto je više od hiljadu nerešenih predmeta, čije rešavanje traži vreme. Sud i u ovoj godini nastavlja da radi u nepotpunom sastavu, bez trećine sudija.Vrhovni kasacioni sud, koji treba da izabere preostalih pet sudija, počeće da radi tek 1. januara 2010, a, računajući i priliv novih predmeta, ističem da će i u ovoj godini ostati vidna nesrazmera između broja sudija i saradnika i broja predmeta. Mislim da instituciji kao što je USSnije primereno da „forsira” brzinu nauštrb kvaliteta.
Koji je najveći problem sa kojim je suočen Ustavni sud u svom radu?
Najveći problem sa kojim se suočavamo jeste stanje u našem ustavnopravnom sistemu. Na svakoj našoj sednici i predstavnici medija su svedoci brojnih ustavnopravnih sporova i problema koji proizlaze iz manjkavih rešenja samog Ustava, ali i te kako i iz neusaglašenosti i nedograđenosti našeg zakonodavstva. Protekli su svi rokovi za usklađivanje zakona sa Ustavom, a sporo teče i njegova harmonizacija sa međunarodnim aktima koji obavezuju našu zemlju. Ustavni sud može da ukloni iz pravnog poretka pojedine zakone, odnosno njihove odredbe koje su nesaglasne sa Ustavom, ali on time ne pravi dobar pravni sistem, niti zdravo društvo, već ostavlja pravnu prazninu koju može da otkloni samo Narodna skupština, kao nosilac zakonodavne vlasti. Što se tiče nas samih, može zvučati kao anegdota, ali Ustavnom sudu najviše nedostaju sudije. Takođe, nužno je obezbediti i prostor za rad suda, jer je u ovom trenutku Ustavni sud smešten u zgradi državne administracije. Trenutno sud nema salu za sednice potrebnu za 15 sudija, odgovarajući bibliotečki prostor, prostor za dokumentaciju, informatičkuopremu, ... Treba li da još nabrajam?
Kako objašnjavate ponašanje parlamenta koji na vaše upite često ne odgovara?
Takva praksa ne vodi jačanju vladavine prava u zemlji, pa ni jačanju autoriteta samog parlamenta i, u krajnjem ishodu, i države Srbije kao ustavne države. Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u samoj Narodnoj skupštini, koja je ovu vrstu svoje obaveze sama utvrdila Zakonom o Ustavnom sudu, kao i Poslovnikom.
Ni posle četiri meseca ne zna se dokle se stiglo sa zahtevom republičkog javnog tužioca da se zabrani organizacija „Nacionalni stroj”?
Ustavni sud je već informisao javnost o radnjama koje preduzimaju sudije izvestioci u postupku koji prethodi odlučivanju u ovom predmetu. U toku prethodnog postupka otvorena su brojna procesnopravna i materijalnopravna pitanja koja treba razjasniti pre donošenja konačne odluke. Treba imati u vidu da „Nacionalni stroj” nije registrovana politička organizacija. U ovom predmetu sud će odlučivati poštujući u svemu odredbe Ustava i zakona, kao i evropske standarde u ovakvoj vrsti sporova. To što USS nije odlučio o navedenom zahtevu nije alibi za nadležne državneorganeda ne preduzimaju odgovarajuće mere, ne samo protiv pojedinaca, već i protiv organizovanih grupa čije je delovanje usmereno na izazivanje nacionalne, verske ili bilo koje druge mržnje i netrpeljivosti što je Ustavom zabranjeno.
Pred sudom je i zahtev Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, koji tvrdi da je tzv. gasni aranžman neustavan. Ako bi se to pokazalo tačnim, da li bi i prodaja NIS-a bila poništena?
Postupak u vezi sa ovom inicijativom je u toku. Nakon dobijanja mišljenja Narodne skupštine, očekujem da će sudija izvestilac uskoro pripremiti referat o predmetu za redovnu sednicu. Podsećam da su dejstva odluke Ustavnog suda jasno utvrđena Ustavom i zakonom i da su odluke ovog suda opšteobavezujuće.
Mnogi su se obratili sudu zbog Zakona o rehabilitaciji. Kao iskusan pravnik, kako ocenjujete to što je država grešku priznala, ali rehabilitovanima nije obezbedila i odštetu?
Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete temelji se na našem Ustavu (stav 2 čl. 35) koji jasno određuje da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. Na naknadu štete rehabilitovanim licima država se obavezalai pristupajući Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Međutim, očigledno je da postoji pravna praznina u pogledu načina naknade štete, koja mora biti otklonjena donošenjem zakona. Iz tog razloga sud je i uputio pismo Narodnojskupštini, u kojem ukazuje na potrebu zakonskog uređivanja pitanja prava na naknadu štete i povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanih lica u najskorije vreme. Zakon o rehabilitaciji, ovakav kakav jeste, sa skromnih osam članova, manjkav je i u pogledu postupka odlučivanja o zahtevima za samu rehabilitaciju. To zaista mora biti regulisano u vrlo kratkom roku, jer bez obezbeđenja dostupnosti sudu radi pravičnog zadovoljenja, uključujući i naknadu štete, sama rehabilitacija kao akt naknadne pravde, uveliko gubi svoj smisao.
Marija Petrić
------------------------------------------------------------
Toge su samo radna odeća
Kako ste došli na ideju da sudije Ustavnog suda budu prve koje će suditi usudijskim togama?
Rukovodili smo se i praksom drugih ustavnih sudova, kao i obavezom prema našem sudu koji ima dugu ustavnosudsku tradiciju. Iako je ova odluka izazvala veliku, po mom utisku, prekomernu pažnju medija, u njoj nema ničeg senzacionalnog. Uvođenje crnih toga moje kolege i ja doživljavamo kao vrstu radne odeće, koja, primereno značaju ustavnog suda u jednom društvu, treba da bude prepoznatljiva, nešto drugačija, pa i svečanija od svakodnevne odeće.
[objavljeno: 19/02/2009]
